Pavkov: Požari u Srbiji lokalizovani, situacija pod kontrolom

Ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da je zbog broja požara na teritoriji naše zemlje u prethodnih mesec dana bilo alarmantno stanje, ali da je za sada situacija pod kontrolom jer su požari, kako kaže, u najvećoj meri lokalizovani.

"Želim da izrazim zahvalnost Ministarstvu unutrašnjih poslova odnosno Sektoru za vanredne situacije i svi vatrogasnim službama koje su bile u punoj pripravnosti prethnodnih mesec dana", rekla je Pavkov za K1 navodeći da je bilo više od 1.000 požara koji su prijavljeni na deponijama.

Preporučujemo

Ministarka je istakla da je od juna do danas bilo 2,5 puta više požara u odnosu na prethodnu godinu.

"Da li je to samo uticaj negativnih klimatskih promena, odnosno visokog temperaturnog skoka u jednom kontinuiranom periodu ili je u pitanju i ljudski faktor, to će nadležni organi detektovati u narednom periodu", rekla je Pavkov.

Ona ističe da je materijalna šteta od požara nemerljiva za same građane, ali i da je velika šteta naneta šumskom ekosistemu.

Požar je prema njenim rečima, na planinama Radan, Veliki Jastrebac, Kamenoj Gori i Maljenu, zahvatio četinarske vrste.

"One su vrlo nezgodne kada dođe do požara zato što sama šišarka može da bukne i da sa jedne tačke pređe nekoliko stotina metara prilikom požara i da nanese štetu i na drugim lokalitetima koji su bliski", rekla je Pavkov i dodala da "Srbijašume" treba da krene u izradu sanacionih planova kako bi se procenila nastala šteta i odredili dalji koraci.

Pavkov je rekla da je teška situacija bila u Loznici gde je, kako je istakla, za četiri dana zajedničkim snagama lokalizovan požar i dodala da je u gašenju požara svakodnevno bilo nagažovano više od 80 pripadnika vatrogasnih službi, dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, javno-komunalnih preduzeća iz Loznice i okolnih opština.

Navela je da su požari manjeg kapaciteta bili na deponiji u Novom Sadu i u lokalnim samoupravama ispod planine Radan gde je paljena strnjika.

Pavkov je apelovala na građane i poljoprivrednike da ne pale strnjiku i zelenilo u svojim dvorištima, niti bilo šta što je blizu divljih deponija i prirodnih ekosistema.

''Jedan opušak može da dovede do nemerljive štete'', rekla je Pavkov.

Govoreći o situaciji u Kragujevcu gde je, takođe, bilo požara na deponijama, Pavkov je rekla da je mnogo investirano u tom gradu i podsetila da su pre tri godine zamenjeni kotlovi na mazut i da je čitava energetika u tom gradu prešla na gas što je, kako je istakla, vrlo značajno za kvalitet vazduha.

Resorno ministarstvo će, kako Pavkov kaže, prvi put pokrenuti analizu pedoloških profila.

"Da bismo mogli da znamo na tim lokalitetima gde je došlo do velikih požara, koje vrste u narednom periodu treba dodatno unaprediti što se tiče šumskih ekosistema, koje su otpornije na potencijalne požare i koje su otpornije na klimatske promene. To je u saglasnosti i sa novom regulativom Evropske unije, odnosno sa Zakonom o obnovi prirode, koji je na snagu stupio prošle godine", navela je Pavkov.

Zakonom o zaštiti prirode, prema njenim rečima, radiće se na inoviranju više segmenata.

"Po prvi put videćemo na koji način se deluje sa invazivnim vrstama, ustoličićemo deo koji se tiče rezervata što je značajano za Studenicu, Goliju i Gornje Podunavlje. Pokušaćemo da integrišemo deo koji se tiče inspekcije i jedna od mera biće zaštita polinatora, što do sada nije obuhvaćeno nijednim zakonom. To se pre svega odnosi na pčele i bumbare", rekla je Pavkov.

Nažalost, kako kaže, nemamo definisano kako se na nivou države sprovodi zaštita tih vrsta.

"Mi imamo stručnjake u našoj državi iz akademske zajednice koji već definišu na nivou EU strateška dokumenta u ovoj oblasti. Ja se nadam da će oni pristupiti i radnoj grupi kako mogu i našu državu da stave upravo na takvu platformu, da budemo jedini od pionira koji će da sprovode konkretne mere za zaštitu ovih možda i najugroženijih vrsta", kazala je Pavkov.

Pavkov je rekla da počinje sanacija pepelišta, kao posledice korišćenja mazuta i navela da će se pepeo koristiti u građevinskoj industriji.

''Na taj način pokazujemo da cirkularna ekonomija u Srbiji funkcioniše jer će se od tog pepela praviti cementni klinkeri. Što se tiče deponije, u komunikaciji smo sa Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture, jer je taj projekat planiran da se realizuje kroz program Čista Srbija'', rekla je ministarka.

Naglasila je da je, kada je reč o deponijama u Srbiji, najvažnije da se u narednom periodu radi na prevenciji i dodala da se paralelno grade regionalni centri za upravljanje otpadom i da se radi sanacija divljih i nesanitarnih deponija.

Na pitanje o divljoj deponiji ispod Pančevačkog mosta, Pavkov je rekla da je pitanje upravljanja otpadom u nadležnosti lokalne samouprave i Grada Beograda, a da je resorno ministarstvo na raspolaganju da pomogne u rešavanju tog problema.

(Telegraf.rs/Tanjug)