Ovaj problem ćemo osetiti tek za 5, 6 godina! Prosvetari imaju bitan zahtev: 2 su razloga, jedan zabrinjavajuć

Prosvetari u Srbiji smatraju da bi trebalo smanjiti broj učenika po odeljenjima u srednjim školama kako bi se iste spasle od zatvaranja, naročito one u manjim gradovima i mestima!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj đaka u našoj zemlji poslednju deceniju se smanjio za čak 50.000. Tako je i ove godine, pa smo imali situaciju da je 63.885 osmaka polagalo završni ispit, a u srednjim školama čekalo ih je 73.000 slobodnih mesta. Dakle, najmanje 9.115 mesta u srednjim školama ostaće prazno ove godine, a prosvetari upozoravaju da će situacija narednih godina biti još alarmantnija.

Preporučujemo

Iako je Ministarstvo prosvete 2024. donelo zakonsku granicu da je maksimalan broj đaka u prvim razredima osnovne i srednje škole 28, pojedini prosvetari smatraju da bi dodatno smanjenje poboljšalo kvalitet nastave.

Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da bi trebalo smanjiti broj učenika po odeljenjima jer se po trenutnom upisnom pragu popunjavaju najtraženije gradske škole, dok one u manjim mestima ostaju prazne.

- Ovaj problem ćemo tek osetiti za pet, šest godina, kada deca koja su rođena 2023. stasaju za predškolsko i školu jer je tada rođeno najmanje dece. Moramo taktički da rešavamo problem jer obrazovanje mora da postane prioritet i neophodno je omogućiti kvalitetan rad nastavnicima i učenicima u učionici. U odeljenjima gde je veliki broj đaka, imaćete otežanu mogućnost da sprovedete čitav nastavni proces. Tamo gde je manji broj dece, obrazovna situacija i stepen usvajanja nastavnih jedinica su mnogo kvalitetniji jer nastavnik ima vremena da se posveti svakom detetu. U odeljenjima bi trebalo da bude od 20 do 24 učenika - objašnjava Gašićeva i dodaje:

- Sve manji broj đaka s generacijama direktno pogađa i prosvetne radnike, jer ukoliko ostane ovakva situacija, nesumnjivo će doći do pojave tehnoloških viškova zbog manjeg broja odeljenja i zatvaranja škola. Trebalo bi da država formira plan organizacije škola i odeljenja da deca ne bi odlazila iz manjih sredina.

Što se tiče na hiljade praznih mesta u školama, Gašićeva potvrđuje da poslednjih godina često ostaje više slobodnih od potražnje:

- Tome doprinose i privatne škole koje upisuju sve više đaka i time u državnim školama dolazi do situacije da odeljenja ostaju nepopunjena, zato treba napraviti drugačiju upisnu politiku.

Inače, prema podacima RZS, privatnu školu je školske 2015/2016. upisalo 2.607 učenika, dok je minule godine taj broj skočio na 4.555.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, potvrđuje da je rad s manjim brojem đaka daleko kvalitetniji, ali smatra da bi na to trebalo dodati i savremene uslove obrazovanja od kabineta, radionica i zabranu mobilnih telefona.

(Telegraf.rs/Kurir.rs)