Šveđanin se izgubio na Suvoj planini, stručnjaci upozoravaju: Klimatske promene dovele do jedne strašne stvari

Državljanin Švedske koji se sinoć izgubio na Suvoj planini nakon mukotrpne akcije pronađen je živ i zdrav. On je sam sinoć krenuo u planinarenje, odjednom se uplašio, skrenuo na pogrešnu stranu i izgubio se, kada je i počela cela drama. Ova vest mnoge je podstakla da podsete na nešto mnogo strašnije što se dešava na ovoj planini, a o čemu vam otkrivamo detaljnije u nastavku teksta.

Suva planina, jedan od najlepših planinskih masiva u jugoistočnoj Srbiji, prostire se dužinom od 50 kilometara i širinom od oko 15 kilometara, zauzimajući prostor od izuzetne geološke i geografske važnosti. Ova planina pripada karpatsko-balkanskoj grupi planina.

Preporučujemo

Suva planina se pruža u pravcu severozapad—jugoistok, od visinskih zona od 250 metara pa sve do svog najvišeg vrha – Trem, koji dostiže impresivnih 1.810 metara nadmorske visine. Planina počinje istočno od Niške Banje, a završava se jugozapadno od Babušnice, u području Lužničke kotline, kroz koju protiče reka Lužnica.

Foto: shutterstock

Granice Suve planine jasno su definisane prirodnim tokovima: na severozapadu i severu je omeđena rekom Nišavom i kotlinskim prostorima kao što su Niška i Belopalanačka kotlina, dok je na jugoistoku i jugu zatvaraju reka Lužnica i Lužnička kotlina. Sa istočne strane planinu omeđuje reka Koritnica, dok se prema zapadu blago spušta ka Zaplanjskoj kotlini. U pojedinim delovima, Suva planina se prema susednim kotlinama spušta veoma strmo, čak i okomito, ostavljajući snažan vizuelni utisak.

Zahvaljujući svojoj visini i izolovanosti, Suva planina se jasno izdvaja iz pejzaža i vidljiva je sa velikih daljina, što doprinosi njenoj atraktivnosti za planinare, ljubitelje prirode i fotografe.

Foto: shutterstock

Planina se prostire kroz teritorije više opština: Niška Banja, Gadžin Han, Bela Palanka, Babušnica i Vlasotince, čineći je važnim prirodnim resursom i potencijalom za razvoj ekoturizma i lokalne ekonomije.

Suva planina odlikuje se veoma bogatom mikroklimom.

Suva planina ima tip umereno-kontinentalne klime, ali pod snažnim uticajem planinske klime u višim zonama. Ova kombinacija čini Suvu planinu klimatski raznolikim prostorom, sa izraženim temperaturnim i padavinskim razlikama u zavisnosti od nadmorske visine i ekspozicije terena.

U nižim zonama (oko 300–500 m), prosečne godišnje temperature kreću se oko 10–11°C, dok u najvišim delovima (iznad 1500 m), kao što je vrh Trem, prosečna godišnja temperatura pada na oko 5°C ili niže. Zime su oštre, naročito u višim delovima planine, sa čestim snežnim padavinama i dugim snežnim pokrivačem, dok su leta sveža, prijatna i znatno hladnija nego u kotlinama oko planine.

Suva planina prima relativno skromnu količinu padavina – prosečno 600 do 900 mm godišnje, što je ispod proseka za planinske regione u Srbiji. Ovaj manjak padavina dodatno je pojačan kraškom strukturom tla, koje brzo upija i odvodi vodu u podzemne tokove. Zbog toga su na planini retki površinski vodeni tokovi – što je i razlog njenog naziva „Suva“.

Tlo Suve planine – siromašno, ali geološki bogato

Tlo Suve planine karakteriše se velikom raznolikošću, ali generalno spada u siromašnija i plitka planinska tla, sa slabom sposobnošću zadržavanja vode. Ovo je jedan od razloga zašto planina nosi naziv „Suva“ – voda sa padavina brzo ponire u podzemlje, zbog kraške građe terena.

Printscreen: Youtube/ time4Adventure

Osnovu geološke podloge čine mezozojske i paleozojske stene, najčešće krečnjaci, dolomiti i škriljci. Ovi materijali pogoduju razvoju kraških oblika reljefa, kao što su vrtače, ponori i jame, ali ne omogućavaju formiranje dubokih i plodnih zemljišta. Tamo gde se razvilo plodnije tlo, ono je najčešće smešteno u dolinama i kotlinama na obodima planine – Zaplanjskoj, Niškoj i Lužničkoj.

U višim delovima dominiraju plitka, kamenita tla razvijena na krečnjaku, dok su u nižim zonama prisutne smeđe šumske zemlje, koje omogućavaju rast listopadnih i četinarskih šuma.

Zbog ovakve strukture tla i reljefa, Suva planina nije pogodna za intenzivnu poljoprivredu, ali predstavlja izuzetno vredan prirodni rezervat, sa velikim brojem endemskih i reliktnih biljnih vrsta koje uspevaju upravo na siromašnim i specifičnim zemljištima.

Iako se naziva "Suva", ova planina obiluje raznolikim pejzažima, biljnim i životinjskim vrstama, a njeno ime, prema jednoj od teorija, potiče od činjenice da su površinski vodeni tokovi retki zbog kraškog karaktera terena, gde se voda brzo gubi u podzemne slojeve.

Foto: Nikola Tomić

Suva planina predstavlja kombinaciju dramatičnih visina, raznovrsne flore i faune, i bogate geološke prošlosti, pa je zasluženo među omiljenim destinacijama za istraživače i avanturiste.

Suva Planina, poznata po svojoj jedinstvenoj flori i fauni, u poslednjih nekoliko godina suočava se sa značajnim problemom suše, koji ugrožava prirodni balans i ekosistem ovog područja.

Stručnjaci iz oblasti ekologije i meteorologije objašnjavaju da je ključni faktor za suvoću Suve Planine dugotrajni poremećaj klimatskih obrazaca u regionu. Smanjena količina padavina, zajedno sa porastom temperature, rezultovala je smanjenjem vlažnosti tla i povećanim rizikom od degradacije zemljišta. Ovi klimatski uslovi uslovili su suvoću tla i smanjenje bioraznovrsnosti.

Pored klimatskih faktora, ljudske aktivnosti značajno doprinose ovom problemu. Krčenje šuma, neodržive poljoprivredne prakse i intenzivna eksploatacija prirodnih resursa narušavaju prirodnu zaštitu tla i smanjuju kapacitet zemljišta da zadrži vlagu. Ovakve promene vode do erozije i gubitka plodnosti, što dodatno pogoršava suvoću.

Lokalne vlasti u saradnji sa ekološkim organizacijama apeluju na hitne mere zaštite i obnove prirode na Suvoj Planini. Pošumljavanje, unapređenje poljoprivrednih metoda i podizanje svesti građana smatraju se ključnim koracima ka očuvanju ovog dragocenog prirodnog područja.

Ukoliko se ne preduzmu adekvatne aktivnosti, suvoća Suve Planine može prerasti u trajni ekološki problem sa ozbiljnim posledicama po životnu sredinu i lokalnu zajednicu.

(Telegraf.rs)