Kako su letovanja nekad izgledala: Pasulj na ringli, krofne za ceo kamp i prijateljstva za ceo život

Dok ovih dana, radeći letovanja, listamo ponude turističkih agencija, raznih sajtova za putovanja ili naprosto kontaktiramo neki privatni smeštaj na pređašnje lično iskustvo ili nečiju novu preporuku, te usklađujemo želje i mogućnosti, malo se pružajući "koliko smo dugački", a malo i izlazeći iz realnih finansijskih okvira, ima ljudi koji svedoče o tome da je nekada tako "malo" bilo potrebno i za pravi odmor i za provod i za sreću. Malo i u smislu "luksuznosti" smeštaja, malo i po pitanju čuvenih i nepravedno ismevanih "paradajz-turista". E baš na takvu smo priču naleteli na Fejsbuk stranici Grčka Info.

Pita se jedna gospođa Nena Jelena sledeće: "Kako da ja objasnim nekom ko nije bio ni rođen kad sam ja išla u diskoteke u Olimpskoj regiji, kad je osim Paralie, Leptokarije, Platamona i kampova najveće uživanje bilo još i otići u Stavros, retko Tasos?"

Preporučujemo

Ona je sa roditeljima od 1973. letovala u kampu Hellas u blizini Platamona. Imali su, kaže, prikolicu Brako (to sad retko ko ima), samo sa tendom, a puno kasnije su kupili predšator.

- Roditelji (ne samo moji, već svi) su spremali pasulj, punjenu papriku, sataraš, pile pekli u pekari, a komšinica iz Niša (onda nekih 50-ak godina) dolazila je sa suprugom i ostajali su po 2 meseca, samo su im se menjali unuci i deca iz komšiluka, pravila je krofne u nekoj vangli koju ni do tada, a ni sada nikada više nisam videla. Mislim da je bila prečnika 1 metar - priseća se Nena Jelena Miladinović Stanković, da parafraziramo Đoleta Balaševića, "al' se nekad slatko jelo".

Koliko je tad bilo neko zdravije vreme, ne samo u smislu neizvoljevanja šta ćemo jesti, već kako su se ljudi više i lepše družili, svedoči sledeće...

- Preko 10 porodica je pomagalo da se te krofne prže, valjaju u kristal šećer (kakav prah šećer) i dele po kampu. Mirisale su krofne po 3 dana. Salata se pravila od vrućeg paradajza, a najveći delikates bio je mesni narezak pržen ili pohovan. To je bila uživancija. Letovalo se po 20 dana. Nije bilo kafića na plažama, ni suncobrana, osim onih koje poneseš od kuće. Eeee, to je bilo vreme - e, sa tim bi se 1/1 složili i mi.

Nije samo gospođa Miladinović Stanković znala da sa porodicom i ostalim kamperima uživa "sve u 16" kao da su u hotelu sa "pet zvezdica", već je očito i u svom okruženju imala takve osobe. Što bi se reklo - sa kim si, takav si.

- Moja drugarica je s roditeljima i bratom bila u Platamonu u privatnom smeštaju gde je na 3 porodice bio jedan WC, a u dvorištu kuće frižider (mali), česma i rešo sa 2 ringle. Uživanje - prepričava Nena iskustvo svoje drugarice suštinski slično njenom.

Pita se gospođa nostalgično, kako sad da objasni nekome da su joj najbolji prijatelji bili porodica iz Zagreba sa dvoje dece čiji je otac spremao najlepše školjke koje je ulovilo zahvaljujući njima, deci?

- Godinama smo (do raspada Jugoslavije) zajedno letovali u tom kampu i družili se s Lefterisom, advokatom iz Larise, i njegovom ženom Elenom, koja je predavala harfu na fakultetu u Atini, i njihove 2 ćerke. Bili su u kampu u isto vreme kao i mi, svake godine. Kakav crni kafućino, frape, ledeni čajevi, apartmani od 7+ zvezdica, gde viđaš samo sobarice, konobare, kuvare, ne znaš ko je u apartmanu do tvog i trošiš hiljade i hiljade eura samo zbog Insta ili TikTok pratioca, tj. zbog fotografija koje pokazuju dubinu tvog džepa - ukazuje ona na sliku i priliku današnjeg "hvalisanja" ljudi po mrežama.

A znate šta je tu najtužnije? "I sve to zbog nekog, a bez duše", konstatuje Nena Jelena.

Ne spori ona da ljudi imaju pravo da uživaju u luksuzu ako su već u mogućnosti, ali baš iz ličnog iskustva zna da i kad ideš negde gde je "skuplje", to ti ne garantuje da će se u tvojoj duši ponoviti onaj divan osećaj radosti i spokojstva koji si imao nekada na nekom daleko skromnijem mestu.

- I išla sam ja godinama kasnije u životu na mnoga mesta u Grčkoj, ali vazduh ispod Olimpa ima za mene dah detinjstva, mirnog života, bezbrižja, slobode, sreće... I da, ja sam ponosni "paradajz-turista" koji uživa u gužvi i vašaru u Paraliji. Ako ne dođem ovde, kao da nisam bila na moru. Šta ću. Kad volim - s ponosom i radošću konstatuje gospođa Miladinović Stanković.

Na posletku, budimo realni, najbitnije je da je nama istinski lepo negde, a lepota je, kako kaže ona fraza, "u oku posmatrača". Nekome su i Sutomore Maldivi, sa sve paradajzom i suncobranom od kuće ponetim. Bitno je šta? Da je ta osoba, a posebno njeno potomstvo, videlo more.

(Telegraf.rs)