Danas slavimo prepodobnog Atanasija Atonskog, zaštitnika od nepogoda i oluja: Dan kad ONE ne rade dobro

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava prepodobnog Atanasija Atonskog odnosno Svetogorskog. On je rođen u Trapezuntu od roditelja bogobojažljivi i koji su, nažalost, rano upokojili. Siroče je, valjda to tako samo dragi Bog namesti, uzeo neki vojvoda i doveo ga u Carigrad da uči nauke.

Već kao dečačić, Atanasije je pokazivao osobine kao što su smernost i krotkost, te su ga vršnjaci gledali sa divljenjem. Zato ne čudi što su u svojim igrama druge birali za cara ili vojvodu a njega za nešto mnogo "svetije" - za igumana.

Preporučujemo

Nisu tad ni bili svesni da mu time praktično proriču sudbinu. Naime, kad je završio školu, otišao je u pustinju Maleinsku, blizu Svete Gore. Tamo mu je učitelj bio u ono vreme čuveni Mihail Malein. Iz tog perioda je najbitnije reći da je napisao je prvi topik, odnosno zakonik Svete Gore.

Nadalje su brojna iskušenja vrebala Atanasija, kako od demona, tako i od ljudi, ali se on nije dao.  Sve je taj hrabri vojnik Hristov nadvladavao svojom bezmernom krotošću i neprekidnom molitvom Bogu živome.

Pun blagodati Božje on se udostojio videti Presvetu Bogorodicu, koja čudotvorno izvede vodu iz stene i obeća mu biti za uvek Ikonomisa (Igumanija) manastira.

U svom radu i molitvi, Atanasije je prethodio bratiji svojoj, i sve ih je voleo ljubavlju duhovnog oca i pastira.

Sam sudnji dan mu je došao iznenada.  Naime, jedne prilike se podigao sa šestoricom monaha nad jednu novosagrađenu prepratucrkve, da pregleda zid, koji je bio u izgradnji, a on se, nažalost, obrušio i sve do jednog ih je zatrpao. Takav je bio kraj ovog sveca te 980 godine. Dolazio je on nakon smrti, veruje se, više puta svojoj sabraći kao priviđenje, bilo da uteši ili im uputi kakvu grdnju.

Što se tiče verovanja koja se vezuju za ovaj dan odnosno sveca, u našim krajevima, on se smatra jednim od zaštitnika od nepogoda i oluja.

Na jugu Srbije i dan danas živi priča o tome kako je đavo iskušavao ovog monaha prerušivši se u najlepšu devojku koja ga je mamila da se odrekne Boga i pridruži joj se u obožavanju nečastivog.

Sveti Atanasije je prepoznao ovu prevaru i zamolio je devojku da mu pokaže đavoljsku moć tako što će uskočiti u mali ćup. Ona je to učinila, a monah je odmah zatvorio posudu i bacio je u more.

Kruži legenda kaže da je ćup godinama plutao, sve dok ga nisu pronašli ribari koji su ga otvorili. Tako je đavo ponovo izašao i i danas luta svetom iskušavajući i kvareći ljude. Zbog ovoga, stari kažu da čim zagrmi, đavo pomisli da to ide Sveti Atanasije, uplaši se i odmah uskače u posude. Zato je važno da se na današnji dan svi sudovi drže čvrsto zatvoreni.

Inače, u nekim krajevima Srbije, Svetog Atanasija slave vodeničari koji veruju da na današnji dan đavoli vrebaju u virovima, pa ni vodenice danas neće dobro da rade.

(Telegraf.rs)