Kako sistemski protiv enormnih vrućina po gradovima: Profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta ima predlog

Iako bi verovatno više voleli da nas leti samo zapljuskuju prijatni morski talasi, stvarnost je takva da se borimo po gradovima gde živimo sa sve učestalijim i "žešćim" toplotnim talasima. Leto 2025. kalendarski je tek ušlo u drugu trećinu, a već smo iza sebe imali nekoliko izuzetno vrelih perioda. Dok ovo pišemo "drma" nas novi i čovek se pita, šta li na nekom "višem nivou" može da se učini da bi lakše podnosili očigledno sve toplije perriode od juna do septembra?

Profesor Dejan Ivezić, rukovodilac Centra za energetiku na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, istakao je da toplotni talasi zahtevaju odgovor kako u Srbiji tako i u Evropi.

Preporučujemo

U našim sredinama, kako je istakao gostujući na RTS-u, do sada je pridavan mali značaj hlađenju i to mora da se promeni.

Ivezić je, navodi, učestvovao u analizi mogućnosti "daljinskog hlađenja" u Srbiji.

Pokazano je, ukazuje on, da u Srbiji postoji potreba za daljinskim hlađenjem, a jedno od rešenje bi moglo da bude i solari na krovovima kuća.

U našoj zemlji ima 60 toplana, a Ivezić smatra da bi daljinsko hlađenje trebalo da se razmatra za velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad i Niš.

Takođe, prilikom gradnje novih naselja, ističe on, to treba imati na umu.

Inače, prvi objekti u Srbiji koji će iz Beogradskih elektrana pored grejanja dobiti i hlađenje su oni koji će se nalaziti na kompleksu "Ekspo" u Surčinu.

Ivezić napominje da je to lep primer i da treba nastaviti tim putem.

Profesor se dotakao i problema sa znatno večom potrošnjom električne energije tokom letnjih meseci, pre svega zbog korišćenja klima-uređaja u velikoj meri. Takođe je spomenuo i lošu hidrološku sliku, odnosno pad vodostaja. Tu su i požari na elekro-mreži. On je, govoreći o svemu tome, podvukao da je solarna energija to rešenje za proizvodnju struje kako bi situacija bila malo bolja.

Što se tiče nekih primera dobre prakse iz Evrope, profesor kaže: "Treba da koristimo iskustva poput zemalja kao što su Grčka i Italija i u drugim oblastima poput arhitekture. To nije više luksuz već neminovnost".

Istini za volju, ni u Evropi hlađenje nije bio strateški prioritet. Hlađenje je sprovođeno  na nivou kompanija, ustanova i na ličnom nivou domaćinstava. Međutim, kako ukazuje Ivezić, nesumnjivo je da se fokus pomera na tu stranu.

U nekim zemljama Evropske unije imamo praksu da daljinski sistemi pored grejanja zimi preuzimaju leti i ulogu hlađenja. Ivezić napominje da bi to moglo da bude jedno od rešenja.

(Telegraf.rs/RTS)