Zaboravite zmije, ONI su trenutno najopasniji: Evo gde se sve zavlače, ubod je veoma bolan i opasan

Pred nama su najtopliji dani, a to je prvi znak da je stvorena idealna atmosfera za sve veći broj stršljenova. Ovi krupni insekti svake godine tokom leta zadaju muke brojnim domaćinstvima širom Srbije, a Vladica Stanković iz Vladičinog hana upravo je onaj kome se najčešće obrate kada čuju njihovo zujanje. On je u razgovoru za Telegraf.rs otkrio kada i gde se stršljenovi najčešće pojavljuju, kako izgleda njihov "lov", ali i zašto je važno da znamo kako da se ponašamo kada se nađemo u njihovoj blizini.

Osim što hvata zmije, Vladica Stanković lovi i stršljenove, a i ove godine, kao i svake do sada, već je izvršio nekoliko uspešnih akcija.

Preporučujemo

- Kraj jula, avgust, septembar, to su neki meseci kao su oni najrasprostranjeniji. Tada već formiraju legla i nastavljaju da jačaju, a tome im doprinose visoke temperature - započeo je Vladica za Telegraf.rs.

Tada se njegov telefon "usija" od poziva, ali za njega ne postoji prepreka. Penje se i zavlači na nepristupačne lokacije, a

Gde se "kriju" stršljenovi

Juče je Vladica izvršio još jednu uspešnu akciju i pronašao čak dva legla. Teren je bio prilično nepristupačan jer je morao da se popne na krov kuće, a kada je počeo da podiže crep, jedan po jedan insekt počeo je da izlazi.

- Najčešće se legla nalaze u krovnim konstrukcijama. Uglavnom stršljenovi biraju nepristupačna mesta, ali uvek sunčanu stranu objekata. Tu kriju svoja legla i retko kada, gotovo nikada, ih nećete lako naći, odnosno ne biraju pristupačno mesto za svoje stanište - priča naš sagovornik.

Vladica je od sad imao na stotine intervencija na različitim mestima, a njegov posao je pun rizika. Stršljenove je nalazio i u dimnjacima, u zemlji, ispod krovnih konstrukcija, u lamperiji, u drvetu, u raznim pukotinama i šupljinama. Ono što je opasno, legla su se uvek nalazila u blizini kuća i tada su ljudi, ali i deca bili veoma ugroženi.

Dodaje da kada su prisutna dva legla jedno je uvek veće, jedno je manje. Objašnjava da se jedna matica izdvoji, odmah se izlegne i formira drugo leglo, a prvo koje je formirano uvek je malo veće.

Kako stršljenovi formiraju legla?

On objašnjava da stršljenovi svoje leglo svakodnevno grade i da je iz dana u dan ono sve masovnije.

- Matica polaže svoje larve, to su mladi stršljenovi koji izlaze. U tom trenutku kada ih polaže, kad počinje da formira leglo, ona je u tom trenutku i radilica i matica. Potom, kada se izlegnu mladi stršljenovi oni preuzimaju ulogu radilice. Uglavnom su sve ženke u leglu, ali ima i nekoliko trutova koji oplođuju maticu. Hrane se nektarom i raznoraznim sitnim insektima i pčelama i to se dešava u krugu od dva i po kilometra. Što je više hrane i nektara i što je viša temperatura, oni su sve jači i jači - objašnjava Vladica.

Kako je rekao, legla su u ovom perodu velika zbog visokih temepratura, a formira ih čak 400 do 1.000 jedinki.

- Imaju svoje izviđače, ako se ništa se ne dešava odnosno ako nisu u opasnosti, neće ugroziti. Međutim, čim osete da su ugroženi i da se nešto drugačije dešava, onda dolazi do ujeda - dodaje Vladica.

Ako već dođe do uboda odmah treba reagovati, a Vladica u razgovoru za naš portal otkriva niz dragocenih saveta.

- Kada se desi ujed, stršljen oslobađa feromon. Taj feromon daje miris svim ostalima i zato se sjate i naprave se svi ujedini na jednom mestu. Nakon uboda ljudi treba da uzmu lek protiv alergije i da ga odmah sažvaću da bi on brže reagovao, potom da se prevezu do prve zdravstvene ustanove.

Stršljenovi veoma opasni, ne lovite ih sami

- Ljudi nikako ne bi smeli sami da ulaze u neku priču i da pokušavaju sami da uništavaju legla, jer može doći do velikih problema. Radim i sa zmijama, ali zmije beže i prave put da se sklone kada su ugrožene dok stršljenovi napadaju i to je velika razlika. Ipak su stršljenovi veći problem za ljude od zmija, a opet i za mene kao nekog ko ih uklanja - kaže Vladica.

Njegov posao nije nimalo lak. On se penje, visi, zavlači u otvore i uvek je izložen riziku.

- Mnogo je vruće u odelu koje nosim, a stvar otežavaju visoke temperature. Kada se pod takvim okolnostima popnem na krov  dešavalo mi se i da dehidriram i zamalo padnem s krova. Jednom mi se na odelu i pokvario rajsferšlus, a nisam ni primetio, moglo je da bude svačega, ali na svu sreću nije. Uvek ima i rizika da propadnem kroz krov, da padnem i da se slomim, to su ipak velike visine - dodaje.

Vladica savetuje sve da ne pokušavaju sami da uklone legla, da pozovu nadležne i budu strpljivi. Iako tada ljude uhvati strah, moraju da ostanu pribrani i reaguju racinalno.

(Telegraf.rs)