Dugih 26 godina bez kazni za masakr u Starom Gracku: Sestra ubijenog deteta o danu kada je stradalo 14 Srba

Na današnji dan 1999. godine na Kosovu i Metohiji kukavički napad rafalom na srpske žeteoce iz Starog Gracka ugasio je 14 života i postao najmasovniji zločin nad Srbima na Kosovu i Metohiji koji se desio nakon rata i dolaska međunarodnih mirovnih snaga. Počinioci nisu nađeni i procesuirani, a 2017. godine slučaj je zatvoren... Godišnja sezona žetve pšenice je najteži period u godini za Slavicu Popović.

Gde god bila u ovom periodu, ona se uvek seti stradanja četiri člana njene uže porodice koji su ubijeni dok su na polju žnjeli pšenicu.

Preporučujemo

U noći između 23. i 24. jula 1999. Slavicu je probudila zvonjava telefona. Bio je to njen ujak, koji joj je javio da su njen otac Momčilo, njen 17-godišnji brat Novica i dva njena strica, ubijeni. Oni su bili među 14 Srba ubijenih u selu Staro Gracko, koje se nalazi na 20 kilometara od Prištine, dok su u polju žnjeli pšenicu, samo nekoliko sedmica nakon što je zvanično završen rat na Kosovu, koje je u junu 1999. godine bilo stavljeno pod kontrolu UN-a i NATO-a.

Slavica se seća da je svog ujaka ponovo pitala da li je njen brat Novica bio na polju, ne želeći da veruje da je ubijen. "Da", odgovorio joj je on.

- Tri meseca ih nisam videla. Živela sam ovde u Gračanici sa suprugom i decom, nismo se mogli kretati. Oni su bili kući u Starom Grackom. Rat se završio i nadali smo se da ćemo (i dalje) živeti ovde - rekla je pre par godina Popović za BIRN.

Pored njenog oca Momčila Janićijevića, brata Novice i dva strica, Slobodana i Momira Janićijevića, u masakru su ubijene i njene komšije, Milovan Jovanović, Jovica Živić, Radovan Živić, Andrija Odalović, Stanimir Đekić, Božidar Đekić, Saša Cvejić, Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepšić.

Oni su pogubljeni nedaleko od britanskih mirovnih trupa NATO-a u jednom od najokrutnijih napada na srpske civile nakon završetka rata. Niko od počinilaca nikada nije osuđen.

"Život se nije vratio u normalu"

Odmah nakon završetka rata, mnogi Srbi su bili meta oružanih grupa, a veliki broj njih je pobegao sa Kosova bojeći se osvetničkih napada nakon 78-dnevne vazdušnje kampanje NATO-a kojom je Slobodan Milošević primoran da povuče svoju vojsku i policiju sa Kosova. Slavica je ispričala da su osim njihovog najbližeg komšije Muhameda, njen otac Momčilo i njena porodica imali mnogo drugih prijatelja Albanaca.

- Tokom celog rata, moja porodica je htela da zna istinu o onome što se događa, istinitu priču o zločinima s obe strane. I na kraju, shvatili smo da je (rat) već promenio naš život - rekla je ona, pa dodala: "Rat je za mnoge ljude ovde bio strašan. Na kraju smo hteli da vidimo da li će se stvari vratiti u normalu. Ali za mnoge kao što smo mi, nisu".

Na dan napada, komšija njene porodice, Stevo Lalić, čuo je pucnjavu iz pravca polja i zamolio svog drugog komšiju Dragana Odalovića da pođe sa njim u zapadni deo sela da vide odakle dolazi buka. Kada su se približili polju, ugledali su vršilicu i gotovo nisu primetili telo na njoj. Zatim su požurili u najbližu policijsku stanicu UN-a, koja je bila locirana nekoliko kilometara dalje u Lipljanu.

Nedelju dana pre masakra, stanovnici Starog Grackog, u strahu od napada, zatražili su vojnu zaštitu od snaga NATO-a - KFOR-a, ali Popović kaže da patrole nisu bile raspoređene.

- KFOR je omogućio (ubistva) jer nije odgovorio na zahtev stanovnika - ističe ona.

Komandant KFOR-a na Kosovu u to vreme bio je britanski general Majk Džekson, koji je masakar opisao kao "horor". On je potvrdio da je patroliranje trebalo da počne 24. jula - ali ubice su udarile dan ranije, zbog čega je sposobnost NATO snaga da se nose sa potencijalnim osvetničkim napadima stavljena pod znak pitanja.

U saopštenju koje je tada britanski kontingent KFOR-a objavio pisalo je da postoji najmanje pet osumnjičenih lica. Dva dana kasnije uhapšene su četiri osobe, koje su ubrzo puštene. Popović kroz suze kaže da su žrtve ubijene, a neke od njih zatim unakažene: "Na nekim od slika koje smo kasnije videli, videlo se da su nekima glave odsečene i oči spaljene".

Svake godine Slavica i njena majka prolaze kroz četiri dana žalosti, od godišnjice ubistava do dana kada je bio rođendan njenom bratu.

- Ubijen je u petak uveče 23. jula. U utorak 27. jula, napunio bi 18 godina - priseća se ona.

Dodaje da se još od sahrane njenog oca i brata nije osećala sigurno da ode na groblje bez prisustvo policije.

"Da ne zaboravimo"

Dvadeset godina nakon rata, demografija sela se promenila i danas ono ima mnogo novih kuća u vlasništvu Albanaca, koji su u poslednjih nekoliko godina došli iz Preševa.

U svom domu u Starom Grackom Lazar Živić nosi belu majicu na kojoj su napisana imena svih 14 žrtava ubijenih u julu 1999. godine. Iznad njihovih imena stoje reči: "Da ne zaboravimo krvavu žetvu".

Lazar je imao samo pet godina kada je njegov otac, Jovica Živić, ubijen sa ostalima žeteocima. Živić i njegova sestra nisu hteli da razgovaraju sa novinarima, rekavši da "na svaku godišnjicu (masakra), mediji i političari govore o Grackom, a zatim se ništa drugo ne dešava".

Policija UNMIK-a je u vezi sa ovim slučajem 2007. uhapsila Mazluma Bitićija iz obližnjeg sela Veliki Alas, ali je on dva meseca kasnije, zbog nedostatka dokaza, pušten. Tužioci UN-a su 2010. godine predali predmet Misiji EU za vladavinu prava na Kosovu, Euleksu, a 2017. slučaj je zatvoren.

Slavica naglašava da im je dan kada im je EULEX saopštio da je slučaj zatvoren bio "gori od njihovog ubistva … To je bio još jedan napad na nas", kaže ona.

Tužioci UN-a i Euleksa koji su radili na ovom slučaju, uključujući i američkog tužioca Čarsla Hardaveja, koji je odlučio da zatvori slučaj, odbili su da daju komentar. Međutim, jedan od međunarodnih istražitelja blizak ovom slučaju za BIRN je izjavio da su ubistva "deo šireg obrasca etničkog čišćenja" Srba sa Kosova.

Istakao nam je da su registrovani i drugi osvetnički napadi u kojima su upotrebljavane granate.

- Ljudi koji su bili uključeni u slučaj Staro Gracko takođe su bili uključeni i u druge napade s ciljem proterivanja Srba. U obaveštajnom dosijeu je stajala informacija - dodao je on.

Slučaj je završio u rukama međunarodnih tužilaca Specilazizovanog tužilaštva i Specijalizovanih veća, takozvanog specijalnog suda čije je sedište u Holandiji, čiji je zadatak da istraži i sudi zločine počinjene tokom i nakon rata na Kosovu. Iz Specijalizovanih veća takođe su odbili da daju bilo kakve detalje BIRNU-u 2019. godine, samo su potvrdili da je slučaj u njegovoj nadležnosti.

Posle dve decenije, Slavica se nada da će novi sud otkriti istinu o masakru. Smatra da je "došlo vreme da obe strane pošalju zločince pred sud". U suprotnom, kaže ona, "nikada neće biti pomirenja i normalnosti" između Srba i Albanaca na Kosovu.

- Nikada nisam gledala sve Albance kao krivce. Ali oni koji su počinili zločine treba da budu privedeni pravdi. Da vidimo da li će novi sud doneti nekakvu nadu - zaključila je ona.

(Telegraf.rs/Balkaninsight)