Kroz Sremsku Kamenicu "protutnjao" vrtlog nalik tornadu, mnogi ne znaju o čemu je reč

U Sremskoj Kamenici snimljen je prašinski đavo. Na vedar dan, bez oblačka, stub prašine se podigao i "plesao" preko parkinga, visok nekoliko metara, pa kako je počeo, tako se i raspršio.

Mnogi nisu bili sigurni šta je to što gledaju, pa su pojavu nazvali "vihorom", "tronadom", "tasmanijskim đavolom", "klamenički džavolčić", "trombom"...

Preporučujemo

Šta je prašinski đavo?

Tokom letnjih meseci, pored vesti o pijavici i tornadu, nekada se pojavi i vrtlog koji je sličan njima, ali koji nastaje na zagrejanom tlu – prašinski đavo, piše Vreme&radar. Pri vedrom i toplom vremenu uz slab vetar, tamno i suvo tlo (npr. asfalt ili šljunak/pesak) može da zagreje vazduh neposredno iznad površine znatno više od vazduha iznad njega. Taj zagrejaniji vazduh postaje „pokretljiviji“ i lakši, „mehurići“ tog vazduha se brzo uzdižu (termika) sve dok ne dostignu temperaturu okoline.

Kada se mehurići toplog vazduha spoje u niz, formira se stalni dotok toplog vazduha – termalna cev.

Što je mehurić vazduha topliji, on se brže uzdiže i više okomito rasteže. Zbog rastezanja se povećava brzina okretanja, a time i jačina vetra prema zakonu o održanju ugaone količine kretanja. Ovo povećanje brzine rotiranja slično je povećanju brzine okretanja klizača na ledu dok privlači ruke prema telu ili ih podiže iznad glave.

Nekada dolazi do zabune pa se nazivaju tornadom, ali tornado se direktno povezuje sa olujnim oblacima, dužine verovatno nekoliko kilometara, za razliku od prašinskog vrtloga koji je visine nekoliko desetina metara, retko nekoliko stotina metara. Međutim, i kao takvi mogu da naprave materijalnu štetu i ugroze ljudski život, navodi Vreme&radar.

Uglavnom se javljaju u popodnevnim satima, kada su zračenje i zagrevanje najjači. Vrtlog postane vidljiv kada u sebe usisa materijal tla iznad kojeg je nastao, tako se naziva prašinski vrtlog (prašinski đavo ili vrtlog prašine), vatreni đavo/vrtlog i snežni đavo/vrtlog.

(Telegraf.rs)