Srbi se smeju brendu Guči: Sandale koje prodajete za 550 evra, mi smo nosili kao deca '90-ih i MRZELI SMO IH

Godinama unazad Guči sandale čija se cena kreće oko 550 evra predmat su podsmeha u regionu. Stanovnici teritorije bivše Jugoslavije i te kako su upoznati sa ovim Guči dizajnom, svi od reda su ih nosili kada su bili mali - a mnogima je to prouzrokovalo najveće traume.

- Nisam morala mnogo da ih nosim, ali ih jesam imala i uspešno krišom skidala kad god bi mi se ukazala prilika za tim. Bitno je bilo da se ne izgube, nisu mi mnogo prebacivali oko skidanja, a jedinu korist koju sam kao dete primetila jeste ulazak u vodu u njima tamo gde je baš oštro kamenje. Užasne za jurcanje po plaži i stenama jer bi se često usekle u kožu. Koliko se sećam, nisam upoznala nikoga kao dete da ih je voleo, neki odrasli da, ali deca nikako - ispričala je Ema koja je samo jedna u nizu ljudi koje ove popularne papuče nikako nije podnosila.

Preporučujemo

Jugoplastika sandale su bile najprodavanije tokom 1970-ih i 1980-ih, a gotovo da nije bilo deteta koje ih nije posedovalo. Niko ih nije voleo, bile su neudobne i užasno ružne, ipak roditelji su želeli da spreče povrede i nije postojalo šanse da ih dete ne nosi.

Foto:Printscreen

- O da! Kao dete letnje raspuste provodila sam na Luštici i nosila sam ih isključivo tamo. Odvratne u estetskom smislu. Meni su koristile da uđem u vodu (more je puno ježeva i svi su ulazili obuveni, sandale su bile top za tu namenu). Onda kako odmaknemo dalje, izujemo se i zavrljačimo na obalu i molimo Boga da nekoga ne pogodimo, a onda da nam ih taj isti neko dobaci kad želimo izaći. Teško se sa njima pliva, ali nije nemoguće. Sve u svemu - ružne ali korisne - rekla je Ivana.

- Ja pamim da mi se ispod svake ove štrafte plastike palila noga. i da su bukvalno mirisale na usijanu plastiku sa pijace - rekla je Nina.

- Ove sandale u stvari su bile sprava za mučenje u skladu sa maksimom "Lošije danas za bolje sutra".Navodno su štitile od oštrog kamenja i morskih ježeva, ali ni sa njima, ni bez njih, nikad nisam nagazio ni toliko oštar kamen, ni morskog ježa. A i da jesam, sigurno ni jedno, ni drugo nije bilo gore od plastičnih kaiševa koji su se usecali u kožu, a na suncu bili užareni. Osim toga, kamenčići i pikavci su, kao po naredbi, obožavali da se uvuku u njih i prave dodatne probleme. Ako je slučajno negde preživeo neki primerak, hitno ga spaliti napalmom. I obrisati iz sećanja - rekao je Andrija.

I mada ih mnogi kao deca nisu voleli, videli su korist u njima.

- Ja ih se sećam. Nosio sam ih doba bivše Juge, mahom na plaži. Meni su bile ok, mada sam više voleo bos da hodam. Ponekad bi tu prošao trn od morskog ježa, ali ko mi je kriv. Svakako, daleko od toga da su mi bile omražene - ispričao je Vladimir.

Foto: Gucci

Ipak, provuklo se i nekoliko mlađih koji su uspeli da izbegnu da nose ove "grozne" sandale iako su rođeni u njihovom piku.

- Sećam se da su ih deca nosila 90ih, da su mi bile ružne kao detetu, al se ne sećam da l sam ih imala - ispričala je Miljana.

- Nisam ih imala, hodali smo bosi po plaži jer je zdravije a "plastičetina nije za dečja stopala" - ispričala je Slobodanka.

Mnogi su ovim sandalama poželeli sve najgore, ali jedan komentar posebno je privukao pažnju ističući da je barem nešto dobro proizašlo iz tolike popularnosti ružnih papuča.

- Kao dete rođeno 1971. godine naravno da sam nosio ovu grozotu od plastičnih sandala. Muka je bila plivati u njima, a ništa manja nositi ih po plaži. Ali, majke su tada više brinule da im deca budu sigurnih stopala nego da im bude udobno ili lepo. Tako da su uglavnom svi klinci nosili sandale koje se ne mogu tako lako skinuti i tabanali okolo sa njima, dok su im se kiševi usecali u meku kožu. Posledica su bile rane po nogama, žuljevi, a u najboljem slučaju vidljvi tragovi plastike utisnute na kožu kao tetovaža. Problem je bio i što je ove sandale bilo muka zakopčati, tako da smo pokušavali da to i ne činimo nego da ulećemo u njih dok su još uvek zakopčane. Pesak koji bi se nakupljao u njima ili sitni kamenčići bili su dodatni bonus na svu muku. Možda sam upravo zbog traumatičnog iskustva sa ovom obućom u kasnijem životu razvio sklonost da po plaži idem bos ili da se opredelim za japanke. Dakle, o ovim sandalama sve najgore, jedino mi je drago što se i parajlije koje ih sada, kad su postale visokoko brendirane (koji se modni tiranin toga setio?) plaćaju boga oca muče baš kao ja i moja generacija nekada. Sve u svemu - bolje bos i rasterečen, nego brendiran i ranavljen. Slava im - rekao je Dejan.

Jedna mama je istakla da je to bilo toliko popularno da su ih sva deca imala.

- Verovatno sam ih imala i ja, ali ne sećam se. Ne znam ni sa čime bih to upotedila, možda sa kroksicama, podjednako su ružne svakako - rekla je.

Na društvenoj mreži iks ova tema izazvala je bezbroj komentara, a čini se da ni tamo ljubav prema ovim papučama nije ništa razvijenija.

"Joj, pa kad se ureže šnala od vrućine. Sve ostanu žuljevi pa kad uđeš u slanu vodu ono peče, oči iskaču. Al, ajde budi faca pa ih nemoj obuti", "Sećate se šara na stopalima kada se izuju što od sunca što od prašine", "Imam tu negde sliku u njima, još mi viri peta, prošlogodišnje. Oprostiti im neću!", "Najveća trauma iz detinjstva, kopče pravile žuljeve, peklo kad se uđe u slanu vodu, a po suvom drale kožu", bili su samo neki od komentara.

Ipak, bilo je i onih koji su se snašli, pa nisu zaradili žuljeve i posekotine.

- Mi Bugari nosili smo ih na čarape i ništa nas nije žuljalo - napisala je izvesna Emilija u opisu slike na društvenoj mreži X.

I dok stranci plaćaju Jugoplastika papuče koliko je nekim Srbima plata, Jugoplastika papuče i danas se mogu kupiti, doduše polovne, a cene im se kreće oko nekih 3500 dinara. Ipak, gotovo da je nemoguće zamisiliti osobu koja bi to želela da kupi.

(Telegraf.rs)