Srbi otkrili kakav je život u Abu Dabiju: Cene kao u Beogradu, ali jednu stvar nikako ne mogu da smisle

Na popularnoj Reddit stranici, jedan muškarac iz Srbije pokrenuo je temu o životu u Abu Dabiju, nakon što su on i supruga dobili ponudu za trogodišnji angažman u glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Uz njih je i dete od tri i po godine, pa ga je najviše zanimalo kakvi su uslovi za porodičan život — od troškova stanovanja i vrtića, do društvenih normi i vremena za razonodu.

- Žena i ja smo dobili ponudu za posao u Abu Dabiju za projekat koji traje 3 godine. Imamo dete od 3.5 godine. Zanima me od nekoga iz prve ili druge ruke kakav je život u Abu Dabiju za porodicu od troje. Koliko koštaju stanovi, day to day troškovi, vrtići, gde se može provoditi vreme kada nismo na poslu, odnos ljudi prema nama i sve ostalo što je vredno pomene - napisao je.

Preporučujemo

Odgovori nisu izostali, a među njima se istakao iskaz čoveka koji je sa suprugom i trogodišnjim sinom proveo godinu i po dana u Abu Dabiju. On je istakao da život u ovom gradu zavisi pre svega od visine plate. Prema njegovom iskustvu, za „solidan“ život dovoljno je imati platu od 15.000 do 20.000 dirhama (oko 3.800–5.000 evra), dok za „odličan“ život i ozbiljne uštede treba računati na više od 30.000 AED.

- U mom slučaju "prilično dobar" život je značio da se ne odričem ničega što sam imao i u Srbiji, plus redovne posete plažama i povremene muzejima, plus sa povremenim posetama tematskim parkovima (zarad klinca) i povremeni izleti safarijima u pustinji, kao i redovnije posete igraonicama u najtoplijem periodu godine, ishrana više kuvajući kući nego po restoranima - a da mi ipak ostaje i neka kinta sa strane. U mom slučaju, "odličan" život bi značio "prilično dobar" život plus posedovanje automobila, plus češće hranjenje u restoranima nego kuvanje kući + redovni izleti do pustinje i do Dubaija npr - gasio je komentar.

Stanovi su najčešće nenamešteni, sa dugoročnim ugovorima i obaveznim depozitima, a popularne lokacije poput Reem Islanda često imaju više pogodnosti poput bazena i teretane. Cene dvosobnih stanova se, prema drugom komentaru, kreću oko 1.700–1.800 evra mesečno. Iako su neki troškovi, poput hrane, slični ili čak niži nego u Beogradu, školovanje dece i vrtići mogu biti značajan izdatak — u proseku oko 600 evra mesečno, uz dodatne naknade za upis.

- Abu Dabi je porodičan grad. Miran, čist, tih, i najbitnije bezbedan. Mislim i da je jedan (ako ne i prvi) najbezbedniji grad na svetu. Infrastruktura je fenomenalna. Što se troškova tiče, namirnice i slično, iskreno cene su kao u BG-u, ako ne i jeftinije (može se naći ponegde). Zavisi naravno kakav je vaš život. Dobri restorani u AD mogu da budu jeftiniji nego u BG-u - napisao je drugi.

Velika prednost Abu Dabija je, saglasni su komentatori, izuzetna bezbednost i visok kvalitet infrastrukture. Grad je miran, čist i tiši od Dubaija, a taksi prevoz je jeftin i efikasan. Za vreme visokih letnjih temperatura — koje traju i po pet meseci — život se uglavnom svodi na zatvorene prostore, igraonice i tržne centre.

Međutim, ne leži sve u luksuzu. Jedan od najiskrenijih komentara upozorio je na izuzetno lošu poslovnu kulturu, s mnogo sujete, skrivanja znanja među kolegama, i lošeg balansa između posla i života.

- To je i glavni razlog zbog kog smo se vratili - napisao je.

Klima je takođe problematična, uz temperature koje u najtoplijem periodu godine idu preko 45 stepeni, i uz veoma glasne molitve sa razglasa koje se čuju pet puta dnevno.

Društvena hijerarhija takođe je posebna tema — belci se, kažu, poštuju, ali i dalje su niže pozicionirani u odnosu na lokalce, dok se radnici iz Indije, Pakistana i sa Filipina nalaze na samom dnu.

Treći komentar izneo je dodatne tehničke izazove života u Emiratima: skup internet, banovane aplikacije poput WhatsApp-a, obavezan VPN koji često ne funkcioniše, loš javni prevoz i potrebu za svakodnevnom upotrebom automobila.

Na kraju, uprkos brojnim benefitima, sagovornici se slažu — Abu Dabi može biti odlična destinacija za zaradu i iskustvo, ali je i mesto koje zahteva ozbiljno prilagođavanje, svesno prihvatanje kulturnih razlika i jasno postavljene granice između posla i privatnog života.

- Pokajao bih se da nisam otišao, ali ne bih tamo ostao zauvek - zaključuje jedan od njih.

(Telegraf.rs)