SPC danas slavi Svetu mučenicu Juliju devicu i Svetog sveštenomučenika Atinogena: Stradali su u velikim mukama

Srpska pravoslavna crkva, SPC, danas obeležava praznik posvećen Svetoj mučenici Juliji devici i Svetom sveštenomučeniku Atinogenu, hrišćanskim stradalnicima koji su ustrajali u veri i podneli strašne muke za Hrista.

Sveta mučenica Julija, rođena u Kartageni, bila je iz znamenite porodice. Nakon što su Persijanci pokorili njen rodni grad, Julija je završila u ropstvu kod trgovca iz Sirije. Iako ju je on više puta nagovarao da se odrekne hrišćanske vere i postane neznabožac, Julija je ostala postojana u veri.

Preporučujemo

Jednom prilikom, kada je njen gospodar otputovao na Korziku radi trgovine, zatekao se usred neznabožačkog praznika. Julija je ostala na lađi i tugovala zbog zablude mnogih koji nisu poznavali Hrista. Međutim, pagani su je primetili i pokušali da je nateraju da prinese žrtvu idolima. Kada je to odbila, odsekli su joj grudi, bacili ih na kamen, a potom je razapeli na krst. Na njemu je Julija predala duh svoj Bogu, čvrsta u veri.

Njeni posmrtni ostaci čudesno su čuvani i preneti na ostrvo Gorgonu, gde su monasi sahranili sveticu. Kroz vekove se na njenom grobu događala brojna čuda, a vernici su svedočili i njenim javljanjima. Po predanju, kada su hrišćani želeli da joj podignu novu crkvu na drugom mestu, materijal za gradnju se noću vraćao na mesto stare crkve. Čuvari su tvrdili da su videli presvetlu devojku kako na belim volovima prenosi materijal – znak da Julija želi da hram ostane na istom mestu.

Sveti sveštenomučenik Atinogen bio je episkop u Sevastiji, u Jermeniji, i živeo u jednom manastiru sa svojih deset učenika. Tokom Dioklecijanovog gonjenja hrišćana, u vreme kada je gradom harala okrutna vlast, Atinogen je uhapšen i primoran da prinese žrtvu idolima. Kada je odbio, izgovorio je reči koje se pamte vekovima:
„One koje ti nazivaš poginulim nisu poginuli, nego su na nebesima i likuju s angelima.“

Dok su ga mučili zajedno sa učenicima, javio im se anđeo Božiji i tješio ih. Na kraju su svi mačem posečeni, najpre učenici, a potom i sam Atinogen, 311. godine.

Veruje se da je Atinogen bio čovek izuzetne blagosti, koji je čak i jednu košutu hranio svojom rukom – ona mu je, prema predanju, prišla u poslednjim trenucima života i prolivala suze.

Današnji praznik podseća vernike na nepokolebljivu snagu vere i na to da je ljubav prema Bogu veća od svake zemaljske muke.

(Telegraf.rs)