Jelena (47) i vozi traktor, ali i otvara kapiju: Žena "zmaj" iz sela Rajkovac ne staje, radi barabar sa mužem

Sposobne, požrtvovane i vredne.. tako bi se u samo par reči mogle opisati srpske žene koje su odlučile da ostanu na selu, tu da žive i rade. One možda nisu zaposlene u kompanijama, ali su zato u poslu skoro 24 sata, sedam dana u nedelji i 365 dana u godini. Jedna od takvih svakako je i Jelena Mitrović (47) iz sela Rajkovac kod Topole.

Udala se sa 19 godina, a njen suprug dve godine stariji je došao na njeno imanje, što se kaže na miraz i od tada skoro pune tri decenije njih dvoje zajedno i složno, ruku pod ruku žive i bave se poljoprivredom. Na porodičnom imanju sada imaju nekoliko desetina grla krupne stoke, obrađuju zemlju i proizvode rasad povrća.

Preporučujemo

- Imamo sada oko 30 grla stoke, 15 krava, deset junica i šest telića od četiri krave. Sada su nam se prvi pit dve krave i obliznile u razmaku od pet dana, a prinove su nas čekale na hodniku kada smo otišli da ih hranimo i muzemo, same su se otelile. Pravi berićet. Mi smo 2020. godine krenuli sa tri krave, ostavljali žensku telad i naravno svaka je krštena i dobila ime i tako za ovih pet godina dođosmo do 30. Obrađujemo 30 hektara zemlje, od toga je naših 10 hektara a 20 je pod zakupom, suprug i ja to sve obrađujemo sami - kaže Jelena za RINU.

Mitrovići imaju dva sina koja su zaposlena, ali u slobodno vreme pomažu roditeljima na imanju. Jelena i Radovan sami postižu sve, jer Jelena paralelno sa njim radi sve poslove, pa čak vozi i traktor.

- Ja podjednako sa suprugom sve radim i vozim traktor i baliram i grabuljam i otvaram bale i sve što treba sa traktorima zajedno sa suprugom radim. Posao na poljoprivredi za ženu izgleda težak ali nije ništa teško kada voliš ono što radiš i naravno kad imaš podršku, kao što je ja imam od mog supruga - odlučno kaže naša sagovornica.

Njen radni dan na imanju počinje rano, a završava se vrlo često kasno uveče. Ipak, Jelena se ne žali već kaže da uz dobru organizaciju sve se može postići.

- U pola sedam ustajem pijemo kafu i u sedam smo na radnom mestu, suprug čisti štalu, ja počinjem mužu, uzgred hranimo. On kada završi čišćenje, prelazi u drugu štalu sa junicama i kod svinja, ja završavam mužu i teliće hranim i onda ulazimo u kuću, doručak nas čeka što moja majka spremi i onda kada doručkujemo idemo dalje na spremanje hrane za stoku, ja na jedan traktor i grabulju suprug presu i tako ceo dan dok ne završimo. Onda popodne ponovo u štalu i tako svaki dan, hrana za stoku mora da se spremi - ističe Jelena.

Poručuje i drugim ženama da prate svoje srce i da ne beže od života na selu, jer nekada je zaista upravo u mirnom životu udaljenom od gradske gužve i vreve pravi mir i spas.

(Telegraf.rs/RINA)