Snimanje svedočanstava o stradanju Srba iz Hrvatske: Memorandum za očuvanje istine potpisan u Beogradu

Memorijalni centar Republike Srpske i beogradsko Udruženje porodica nestalih i poginulih lica "Suza" potpisali su danas u Beogradu Memorandum o saradnji, u cilju da zajednički rade na snimanju i arhiviranju svedočanstava o stradanju Srba iz Hrvatske tokom ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka.

Projekat predviđa prikupljanje autentičnih svedočenja članova porodica poginulih, nestalih i prognanih, sa ciljem očuvanja istine i stvaranja trajne arhive usmene istorije srpskog naroda.

Preporučujemo

Direktor Memorijalnog centra RS Denis Bojić izjavio je u Pres centru UNS-a da partnerstvo sa Udruženjem "Suza" predstavlja važan korak u realizaciji misije Centra. Bojić je naglasio je da buduće generacije moraju da razumeju stradanja Srba tokom devedesetih godina prošlog veka.

Prema njegovim rečima, treba da ohrabrujemo jedni druge da govorimo i svedočimo, navodeći da institucionalno povezivanje obavezuje sve da se taj proces uradi što brže. Predsednica Udruženja "Suza" Dragana Đukić istakla je značaj saradnje sa Memorijalnim centrom u pogledu institucionalne podrške i profesionalne realizacije snimanja svedočanstava.

"Naša udruženja deluju iz potrebe da se istina o stradanju Srba iz Hrvatske čuje. Ovaj Memorandum daje nam snagu i osećaj da nismo sami u toj borbi. Svaka porodica čija je sudbina zabežena postaje deo zajedničkog pamćenja", izjavila je Đukić.

Na konferenciji je zaključeno da obeležavanje 30. godišnjice od hrvatske vojne akcije "Oluja" podseća da ta tragedija traje i danas jer ostavlja trajne posledice po porodice, lokalnu zajednicu i društvo u celini.

Predstavnica Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije Ana Đunović istakla je da je Komesarijat za tih 30 godina bio uz sve ljude, pružajući podršku, stambena rešenja i novu šansu za dostojanstven život.

"Srbija je primila preko 600.000 ljudi, koji su bežeći od rata tu pronašli utočište. Više od 400.000 njih steklo je državljanstvo i to je najveći proces integracija u Evropi", istakla je.

Naglasila je da je Komesarijat izgradio više od 8.000 stanova, dodelio na hiljade seoskih kuća, paketa građevinskog materijala, montažnih objekata i podrške za ekonomsko osnaživanje.

Predstavnica Komisije za nestala lica Vlade Srbije Suzana Matejić rekla je da je u "Oluji" poginulo i nestalo 1.850 Srba proterano 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.

"Uverili smo se da je borba kompleksna, dugotrajna, neizvesna i još joj ne vidimo kraj. Ali od nje ne možemo i ne treba da odustanemo. Naša je obaveza da se otrgnemo od zaborava, da se zajedno pobunimo protiv moralno-etičkih padova savremene civilizacije, međunarodne zajednice pred čijim očima se odvijala strašna targedija, naroda na prostorima Balkana koja još uvek traje, protiv zaborava stravičnih zločina, protiv zaborava užasa rata i sukoba kao opomena da se to više nikada i nikome ne dogodi", naglasila je Matejić.

Istakla je da je u saradnji sa Crvenim krstom prošle godine organizovan odlazak grupe porodica na konačnu identifikaciju na Medicinski fakultet u Zagrebu, a tom prilikom je identifikovano pet osoba srpske nacionalnosti, koje su sahranjene u skladu sa željama porodice - dve u Hrvatskoj, dva lica u Srbiji i jedno u BiH.

"Do sada je iz registrovanih grobnica na teritoriji Hrvatske u kojima su sahranjena lica srpske nacionalnosti, ekshumirano preko 1.050 lica, od toga je identifikovano i predato porodicama oko 700, a za oko 350 se i dalje čeka potvrda identiteta", navela je Matejić.

Kako je dodala, Hrvatskoj strani je predato oko 50 pojedinačnih zahteva za ekshumaciju i identifikaciju posmrtnih ostataka.

Prema njenim rečima, od prošlogodišnjeg obeležavanja "Oluje" izvršena primopredaja posmrtnih ostataka jedne osobe, jednog vojnika koji je nestao 1991. godine, a koji je identifikovan na Institutu za patologiju i sudsku medicinu VMA u Beogradu.

(Telegraf.rs/Tanjug)