Potresno svedočenje iz kolone: "Teško je opisati šta smo preživeli u 'Oluji'. Put tuge i jada"

Oluja je tuga, jad, progon i bruka koju nikada ne smemo da zaboravimo, izjavila je Rajka Kesić, koja je pre 30 godina izbegla iz Republike Srpske Krajine u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" i poručila da se slična stradanja srpskog naroda ne smeju više nikada ponoviti.

- To vam ne mogu opisati, to čovek prosto mora da doživi i zato bih rekla da to nikad ne zaboravimo, taj progon i tu bruku i tugu i jad. Da se više nikad nikom ne ponovi, jer rat nikom nije doneo dobro - rekla je Kesić za Tanjug i dodala da je teško opisati šta su sve kolone srpskog naroda preživljavale u bežanju od rata.

Preporučujemo

Ona je navela da je pre "Oluje" živela u Gračacu, u mestu za koje je vezuje mnogo lepih uspomena, gde su ljudi radili i borili za svoje, a odakle je sa 32 godine izbegla i tom prilikom ponela samo poneke stvari, među kojima i sliku njenog razreda iz srednje škole sa mature.

- Evo moja generacija 1981. Gračac, mi se i dalje sastajemo, družimo i planiramo jednom susret u Gračacu, kada se potrefi da možemo svi da budemo na okupu - rekla je Kesić i dodala da joj je najlepši period života bio tamo.

Na pitanje da li je verovala da će se dogoditi nešto kao "Oluja", ona je istakla da ljudi nikad nisu verovali da će otići nepovratnom kartom za Srbiju.

- Ne možeš verovati da iz svoje kuće ideš, da ideš negde. Mi smo stalno pričali, kad se sastanu komšije, da bi izbegli te vojne akcije i maltretiranja civila, da odemo u šumu. Nikad nismo verovali da ćemo otići nepovratnom kartom za Beograd, za Srbiju - rekla je Kesić.

Prisećajući se kolone u kojoj je zajedno sa komšijama išla put Srbije, Kesić je kazala da je ona bila zajedno sa majkom i ocem u koloni, dok joj je brat bio na ratištu i ukazala da je taj put bio puno tuge i jada, ali da nema prave reči koje mogu opisati to.

- Bila sam sa mamom i tatom, a brat mi je bio na ratištu, na aerodromu gore. Nisam znala 13 dana ništa za njega. To je bilo najteže, od svih tih kolona, od tog bežanja, od razmišljanja, idemo ovde u šumu ćemo da se sklonimo... Granate padaju i samo u jednom trenutku vi sednete u taj traktor, gde nas je bilo 13 i samo napred, nema ni levo ni desno. Samo napred, preko Bosne i za Srbiju - ispričala je Kesić.

Na pitanje šta joj je u tim trenucima prolazilo kroz glavu, istakla je da nije bilo mnogo razmišljanja, već da se nalaziš u siutaciji gde ne znaš gde da ideš, ali da je bilo samo da se ostane živ i da se dođe negde gde si bezbedan.

- Ide kolona, to su svi ljudi smrknuti, svi su potišteni, tužni, neko je izgubio nekog, neko je zarobljen, tako da su to bile strašne stvari koje ne možeš da doživiš - rekla je ona.

Kesićeva je ukazala da joj je najveća sreća u tim teškim danima bio trenutak kada je, po dolasku u Bogatić, telefonom uspela da stupi u kontakt sa svojim bratom, kada je saznala da je on živ.

Na pitanje da li je nekada razmišljala kako bi život izgledao da se nije dogodila "Oluja", kazala je da su njen brat i ona razmišljali o pokretanju zajedničkog biznisa, ali da im je te snove prekinuo rat.

Kako je istakla, ona i brat se nisu nikada vratili u Gračac, ali bi volela da nekada može da ode i poseti svoj dom, ali da postoje razlozi i pojedini ljudi koji je podsećaju na loše periode i "Oluju".

Govoreći o dolasku u Beogradu i početku novog života, istakla je da je to bio novi izazov jer krećeš ponovo da stvaraš i boriš za sebe, ali da nailazi na probleme i danas.

- Tada je nastala borba za goli život, koja traje dan danas. Tako da, moja "Oluja" traje i sad. Posebno nailazim na mnogo problema, jer pričam ijekavicu. I najteže ti bude kad ponekad neko kaže, šta tražiš u Srbiji, nisi tu rođena - istakla je Kesić.

Na pitanje sa koje tri reči bi opisala danas "Oluju" i događaje koji su obeležili taj period, Kesić je rekla da su to tuga, jad, ali i izdaja naroda.

- To je tuga i izdaja. Prosto jedna velika izdaja, jednog naroda koji je tako skupio svoje stvari... To se sve dešavalo spontano. Ti ideš između onih granata koje ceo dan padaju. Ni ne znaš da li ćeš poginuti ili ne i jurcaš. Pakuješ najneophodnije da bi imao što da jedeš - ispričala je Kesić.

U vojno policijskoj operaciji "Oluja", prema podacima Dokumentaciono informacionog centra "Veritas", više od 220.000 Srba sa prostora Republike Srpske Krajine je proterano, a više od 1 900 ubijeno pri čemu su počinjeni i brojni zločini.

Žestok napad na RSK započeo je u zoru 4. avgusta 1995. i trajao je do 7. avgusta, a operacije su zatim nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.

(Telegraf.rs/Tanjug)