Jurić upozorava roditelje, morate pročitati! Svako drugo dete u Srbiji pod pritiskom radi OVO, jezivo je!

Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD), na čijem je čelu Igor Jurić, sproveo je 2023. godine istraživanje u okviru DeShame projekta, u kojem je učestvovalo 2.950 učenika prvog i trećeg razreda iz 40 srednjih škola i 16 školskih uprava širom Srbije. Deo istraživanja bio je posvećen sextortion-u – seksualnoj uceni dece putem interneta. Rezultati su pokazali da ovo nije marginalna pojava, već ozbiljan problem koji pogađa veliki broj tinejdžera.

Šokantni nalazi: Svako drugo dete pod pritiskom šalje intimne sadržaje

Gotovo polovina ispitanih učenika koji su slali svoje nage fotografije učinila je to pod pritiskom, a ne svojom voljom. Posebno zabrinjava podatak da su neki od njih imali svega 12 godina kada su to prvi put učinili. U tom uzrastu deca nemaju kapacitet da razumeju dugoročne posledice, što ih čini posebno ranjivima.

Preporučujemo

Roditelji ne znaju, deca ćute iz straha i stida

Drugo istraživanje, DeShame II, koje je CNZD sproveo sa fokusom na roditelje, otkriva dodatne probleme – samo mali broj roditelja razgovara s decom o digitalnoj bezbednosti, a još manji broj zna da njihova deca trpe seksualno uznemiravanje. Svaki peti srednjoškolac kaže da nikada ne bi prijavio takvo iskustvo ni roditeljima, ni drugima. Strah od osude, sramota i osećaj krivice ključni su razlozi za ćutanje.

Mnogi roditelji ni ne smatraju digitalno nasilje dovoljnim razlogom za prijavu institucijama – često misle da je „blokiranje“ počinioca dovoljno. Reakcije roditelja kada saznaju istinu variraju: od šoka i besa, do spremnosti da pruže podršku. No, bez osude i panike, dete jedino tada može da se otvori i potraži pomoć.

Iako su patike, telefoni ili novac često „okidač“ za ulazak u rizične situacije, pravi razlozi se kriju u dubljoj emocionalnoj potrebi: želji da budu prihvaćeni, da privuku pažnju, da se uklope u vršnjačku grupu. Tinejdžeri ne procenjuju rizik na isti način kao odrasli, pa se posledicama bave tek kada bude kasno. Društvo koje vrednuje materijalno iznad svega dodatno normalizuje ovakve obrasce ponašanja među mladima.

Mentalne posledice: stid, krivica, trauma

Dok neka deca u početku ne vide problem ako dobiju ono što žele, vremenom se javljaju stid, krivica i strah – posebno kada postoji pretnja širenjem sadržaja. Kod dece koja su bila ucenjivana ili primoravana, trauma je prisutna od samog početka. U oba slučaja, posledice po mentalno zdravlje mogu biti duboke i dugotrajne.

„Prevencija mora biti sistemska, stalna i iskrena“, poručuje Igor Jurić. Ključ leži u otvorenom razgovoru u porodici – pre nego što problem nastane. Deca treba da znaju da imaju pravo na zaštitu i da nasilje mora da se prijavi. Škole imaju važnu ulogu u edukaciji o bezbednosti na internetu, dok institucije moraju obezbediti brzu i efikasnu podršku žrtvama.

Centar za nestalu i zlostavljanu decu (CNZD) bavi se zaštitom dece od svih oblika nasilja, uključujući seksualnu ucenu (sextortion), vršnjačko i digitalno nasilje, nestanke maloletnika, zlostavljanje i eksploataciju. Posebnu pažnju posvećuju edukaciji dece, roditelja i nastavnika o bezbednosti na internetu.

Kroz Instagram, Viber kanal i podcast „Bezbedna priča“, CNZD edukuje o opasnostima iznude intimnog sadržaja putem aplikacija kao što su TikTok, Snapchat i WhatsApp.

U velikom broju slučajeva ucene dolaze od poznatih osoba, a ne od nepoznatih napadača. Zato CNZD ističe važnost otvorene komunikacije i pravovremene reakcije.

Putem platforme NetPatrola.rs građani mogu anonimno prijaviti sumnjiv sadržaj, dok Centar pruža i besplatnu psihološku i pravnu podršku žrtvama. Bio je to povod da razgovaramo sa Igorom Jurićem, osnivačem i predsednikom CNZD.

(Telegraf.rs/suboticke)