Pola brakova u OVOM GRADU pukne, najčešće u 4. godini: Iznenadićete se kad čujete ko se češće razvodi

Hteli to (sebi) da priznamo ili ne, odavno su prohujala vremena u kojima je brak smatran svetinjom, te se kao takav čuvao po svaku cenu. Valjda zato i ne čude vesti poput "u tom i tom gradu svaki drugi brak pred razvodom". To se u ovom slučaju odnosi na Valjevo, jer poslednji statistički podaci pokazuju da se od ukupnog broja sklopljenih brakova u Valjevu čak 44 odsto završi razvodom.

Tokom 2024. godine u Valjevu je sklopljeno 408 brakova, što ovaj grad svrstava na prvo mesto u Kolubarskom okrugu po broju zaključenih brakova. Međutim, u isto vreme je zabeleženo i najviše razvoda – čak 180, što je za 26 više nego prethodne godine.

Preporučujemo

Što se tiče neke kritične godine, podaci pokazuju da u ovom okrugu bračne zajednice pucaju najčešćeu 4. godini. U 2024. godini rastanak je nastupio u 108 slučajeva. Istovremeno, zabeleženo je i 30 razvoda brakova dužih od 30 godina.

Teritorijalno posmatrano, kako piše VA media, najduže u braku ostaju stanovnici Osečine, dok brakovi najkraće traju u Ubu.

Od onih koji reše da odu pred matičara, kad je starost u pitaqnju, uopšte nema toliko mladih (kao u neka stara vremena). Naprosto, granice su se pomerile.

Statistika ukazuje da je prosečna starost pri sklapanju braka sledeća: mladoženja - 33,1 godina, nevestа - 29,9 godina; prvi brak – mladoženja 30,7 godina, a nevesta - 27 godina.

Ono što ohrabruje, kad je uzrast u pitanju, jeste što je sve manje maloletničkih brakova. U padu je i broj parova koji rešeda "sudbonosno DA" izgovore u ranim dvadesetim godinama.

Iako bi bilo logičnije da ljudi s godinama postanu zreliji pa samim tim i tolerantniji, izgleda da se u novije vreme dešava da baš zato što sazreju i spoznaju sebe i šta žele i zaslužuju, manje kao stariji trpe i sve ređe prave kompromise.

Na pitanje zašto brakovi danas ne opstaju, stručnjaci uglavnom odgovaraju da na pomenute brojke utiču brojni faktori: promenjeni stilovi života, ekonomska nesigurnost, svakodnevni pritisci, ali i sve veća prihvaćenost razvoda kao legitimnog izlaza iz disfunkcionalnog odnosa.

Konačnu reč ipak bi trebalo da daju psiholozi – ali ne samo kao komentatori aktuelnih trendova, već kroz aktivnu ulogu u institucionalnom savetovanju. Potrebno je osnažiti i promovisati psihološka savetovališta, edukativne programe i partnersku podršku – pre nego što brakovi uđu u fazu raspada.

Možda je jedan od razloga za ovako "neslavnu" statistiku poruka koja se krije u maksimi Karla R. Rodžersa, osnivača humanističke psihologije: "Većina ljudi ne sluša s namerom da razume, već s namerom da odgovori".

U komentarima na ovu temu, na portalu pomenutog medija videli smo jedan podugačak, koji izdvajamo jer je pozitivan. Gospodin, između ostalog, piše: "Moja žena je meni dar sa nebesa, voli me, verna je, dobra je domacica, kuva lepo, naučila je majka njena, sve je čisto i dobra je majka našem detetu. To je čoveku posle 40 godina sasvim i jedino neophodno za život sa nekim".

(Telegraf.rs/VA media)