Na svetoj srpskoj planini šaman nas je doveo do vrata prošlih života: Postoji i ono "dole", imali smo i misiju

Svi oni koje zanimaju priče o "prošlim životima" ovo moraju da probaju. Nije lako, ali uz malo muke uspeli smo da "otključamo vrata" koja vode u tajne "prošlih života" uz pomoć sibirskog šamana Anatolija Nikiforova, koji je na "Pyramid festivalu" na Rtnju održao radionicu.

Nakon što nas je "očistio" od negativne energije, odnosno, svojim neobičnim rasponom glasa i bubnjem tamnu energiju "pretvorio" u svetlu, šaman nas je, kroz meditaciju, uveo u mističan svet gde smo otkrili koja životinja je naš zaštitnik i gde se nalaze vrata koja nas "vode" u prethodna tri života.

Naravno, ovu spiritualnu praksu nismo shvatili bukvalno, već simbolično i utonuli smo u meditaciju.

Potrebno je mnogo vežbe i koncentracije da bi ovo "radilo", ali ovako je to izgledalo.

Zatvorite oči i zamislite šumu, prirodu, reke, jezera – gledajte, osmatrajte. Kada naiđe životinja s kojom se osećate prisno, to je vaš totem. Ako se zadese dve takve životinje, odaberite jednu.

Malo teži zadatak ticao se "prošlih života". Šetajte i šetajte šumom, tražeći jedno posebno drvo označeno vašim imenom. Tu se nalaze vrata koja možete da otvorite, da uđete unutra i krenete nadole. U prvom nivou ispod nalazi se vaš prvi prethodni život, a možete otići i još dublje u drugi i treći nivo, gde su vaši drugi i treći prethodni životi.

Poenta je da proživite kritične detalje iz "prošlog života", da rešite sve probleme i napetosti, kako biste bili zdravi u sadašnjem životu.

Ovo je spiritualizam koji nije u našoj tradiciji, ali ne mora nužno da se kosi s našom religijom – mi smo ovaj čin meditacije doživeli kao suočavanje sa sopstvenom podsvešću. Moramo ući u ono što inače ne vidimo, što je duboko u nama, i "ispraviti" ga - što je čista psihologija.

Inače, ovaj šaman dolazi iz Sibira, gde je jedini tradicionalni lek za brojne boljke bio "energija", odnosno zvuk, ritam, vibracija. Lečenje duše i tela počiva na ovim, da kažemo, nematerijalnim svojstvima, jer malo toga priroda može da nam podari u ovim surovim predelima – lečenje biljkama gotovo je nemoguće u okruženju gde biljke jedva da i rastu.

(Telegraf.rs)