Gel lak pod lupom nauke: Kako nas plastika polako uništava, a svuda je oko nas

Zagađenje plastikom danas više nije samo ekološki problem - ono direktno ugrožava zdravlje ljudi, upozorava prof. dr Svetlana Stanišić, naučnica koja se godinama bavi ovom temom.

Gostujući u emisiji Uranak na K1 televiziji, profesorka Stanišić je govorila o alarmantnim posledicama svakodnevne upotrebe plastike, kao i o najnovijoj odluci Evropske unije da od 1. septembra zabrani korišćenje jedne supstance u gel lakovima za nokte.

Preporučujemo

- Nema bezopasne plastike - rekla je profesorka, te dodala da "svaka plastika koja se koristi oslobađa određene hemijske materije - neke su lošijeg kvaliteta, neke boljeg, ali sve imaju uticaj i na okolinu i na naše zdravlje".

Mikroplastika u telu, hemikalije u vazduhu

Jedan od ključnih problema, kako ističe, jeste što plastika u kontaktu s hranom, pićem i kožom, kao i kroz vazduh, ulazi u ljudski organizam.

- Ona utiče na naš organizam time što se troši, čestice udišemo i jedemo preko hrane i pića, a s druge strane plastika oslobađa određene hemijske materije koje utiču na hormonski balans - istakla je, pa dodala: "U poslednje vreme dosta se priča o tim hormonskim disruptorima koji utiču na balans hormona u organizmu i remete endokrini sistem. Sa tim se povezuje, između ostalog i gojaznost".

Upozorila je i na mikroplastiku pronađenu čak i u krvnim ugrušcima, što otvara sumnju da može da podstakne trombozu. Osim poznatih materija poput bisfenola A, zabrinjava i činjenica da se on zamenjuje sličnim, ali još uvek nedovoljno ispitanim supstancama.

- Industrija šta radi? Taj bisfenol A koji je dobro istražen zamenjuje se drugim vrstama bisfenola - pa onda nije šija nego vrat - kazala je.

Zabrana spornih supstanci u gel lakovima

Posebnu pažnju izazvala je vest da Evropska unija od 1. septembra zabranjuje upotrebu određenog sastojka u gel lakovima za nokte - TPO (trimetilbenzil difenilfosfin oksid), koji se koristi kao fotoinicijator za učvršćivanje gela pod UV LED svetlom.

- Ta materija, kako se pokazalo, može da ima određene uticaje na zdravlje - potencijalno je kancerogena i može da utiče na primer na plod, odnosno na reproduktivni sistem - rekla je prof. dr Stanišić.

Najveći rizik, prema njenim rečima, snose žene koje svakodnevno rade u kozmetičkoj industriji i rukuju ovim materijama bez odgovarajuće zaštite.

- Te žene stalno udišu raznorazne čestice koje sadrže te nestvrdnute rezidue, ukoliko naročito ne koriste aspiratore. I pri trenju, kad skidaju to sa noktiju turpijama, takođe može da završi u vazduhu. Takođe - aceton - kaže dr Staniširić te dodaje da se očekuje da će TPO biti zamenjen TPO-L supstancom, koja još nije detaljno istražena: "Verovatno će se u konačnom ishodu pokazati kao ista".

Rešenje nije zabrana - već racionalna upotreba

Profesorka Stanišić naglašava da nije cilj da se plastika potpuno izbaci iz svakodnevnog života, već da se koristi racionalno.

- Ne bih volela da ova moja priča ide u prilog "prirodnjacima" koji promovišu život u potpuno prirodnoj sredini. Čovek treba da živi racionalno i da ima u vidu svoju sveukupnu izloženost - naročito profesionalnu izloženost - kaže.

Dodala je i da danas živimo bolje nego ikad, jer se više vodi računa o uticaju različitih proizvoda na zdravlje, ali problem s plastikom ostaje - jer se ona u prirodi razgrađuje izuzetno sporo, a štetni produkti se akumuliraju.

- I kad bismo danas prekinuli s upotrebom plastike, veliki broj narednih generacija bio bi izložen plastičnom otpadu - kaže Svetlana.

Na pitanje šta kao pojedinci možemo da uradimo da umanjimo uticaj plastike, profesorka Stanišić odgovara: "Ne bih menjala jedan lak drugim lakom - jer je to način da se održi profit i odlože informacije. Suština je samo u racionalnoj primeni. Ne zagovaram da sada ne koristimo farbe za kosu ili karmine, ali moramo da znamo koliko smo izloženi i kako da se zaštitimo - posebno na radnom mestu".

(Telegraf.rs)