Muamer iz Bioca ima 550 ovaca, prodaje jagnjad Beogradu, ali evo zašto ne želi da napusti rodno selo

Nedaleko od Sjenice nalazi se selo Bioc i u njemu živi jedan čovek koji je probao da živi negde drugde, ali se vratio u svojk zavičaj i zauzeo stav " selo je život pun rada, ali i smisla". Smisao za Muamera Dacića je pre svega četvoro dece ali i dobro razvijen posao sa ovčarstvom. Njegovo stado broji 550 grla, i to ne računjajući jagnjad.

Za "Sandžak danas" ponosno priča da je već prodao više od polovine. On već godinama lepo sarađuje sa jednim poznatim stranim trgovačkim lancem u Beogradu. Upravo u slasti njegove jagnjetine uživaju prestonički potrošači tih marketa koji je pazare za praznike.

Preporučujemo

- Mislim da sam jedini u ovom kraju koji isporučuje jagnjad na vreme, bez čekanja na pare i veresija. Sve ostalo je rizik - ističe Muamer u razgovoru za RTV Novi Pazar.

Kao što rekosmo, Dacić je u jednom trenutku napustio selo, da bi 2014. godine odlučio da se vrati, inspirisan tadašnjim najavama o povećanju subvencija za ovčarstvo.

- Seo sam, uzeo hemijsku, sabrao i našao računicu. Može se živeti od sela - objašnjava ovaj Sjeničak.

Deceniju posle, iako inflacija umanjuje vrednost subvencija, zahvalan je ipak na pomoći države.

Međutim, da bi se zaista moglo, kao po Muamerovoj računici, živeti na selu, ističe da i rad mora trajati malte ne 24 sata.

- Nema vikenda, nema odmora, samo pokoji sat sna – ako stignemo - kaže Dacić.

Što se tiče ove godine, ona je, priznaje, donela velike izazove.

- Sena ima upola manje nego prošle godine. Ako je prošle bilo 50 bala, ove godine je 20. To je katastrofa - ukazuje on za RTV Novi Pazar, a prenosi Sandžak danas.

Međutim, njegovu kao i rak-ranu mnogih Sjeničaka predstavlja voda.

- Na izvorima je ima, ali nema ko da vodi računa o mreži. Redovno plaćamo vodu, a kad dođemo na česmu – suho. Ljeti vučem vodu i po šest-sedam kilometara, a zimi se cisterna zaledi pred štalom - objašnjava Dacić.

I mada je nabavio kompletnu mehanizaciju – traktore, balirke, prikolice, obrtače – i dalje postoji jedan segment koji ne može da se mehanizuje: ručno bacanje bala. Tu, kaže, niko neće da radi i "nemaš kome da platiš".

Međutim, uprkos svim navedenim izazovima, Muamer, dok mnogi njegovovi zemljaci odlaze iz Sandžaka, ostaje sa svojom porodicom - suprugom i četvoro dece.

Najstarija kćerka studira medicinu u Užicu, dvoje dece je još u osnovnoj školi, a najmlađe tek treba da pođe u školu.

- Ko je jednom okrenuo leđa selu, više se ne vraća. Ja kažem u šali – iz groba i iz grada se niko nije vratio - šaljivo Dacić obrazlažesvoj stava da iz Bioca ne mrda nigde.

Iako priznaje da bi možda negde bilo lakše, nigde nije lepše.

- Ovde je najčistiji bazduh. Vazdušna banja. Još nije došla hemija - ističe Muamer.

Ipak, ono što smatra najvećim bogatvom Sandžaka, jesu ljudi.

(Telegraf.rs/RTV Novi Pazar/Sandžak danas)