Od 608 mesta na ovom fakultetu, popunjena tek 182: Ovo više niko neće, a ključno je u Srbiji, oglasio se dekan

Prvi upisni krug na fakultetima Univerziteta u Beogradu je završen a podaci pokazuju da se mladi se i dalje retko odlučuju za studije prirodnih nauka i nastavničke smerove, kao i za agrar.

Takođe, sve je manje onih koji bi upisali Poljoprivredni fakultet. Po rečima dekana te visokoškolske ustanove, Vladana Bogdanovića, pad interesovanja za poljoprivredu nije iznenađenje, jer ova profesija postaje sve manje atraktivna usled dugotrajnog negativnog narativa u medijima.

Preporučujemo

Kad je reč o prirodnim naukama, dekan Fizičkog fakulteta Voja Radovanović upozorava na ozbiljne posledice nedostatka nastavnika fizike, koji može ugroziti razvoj ključnih oblasti kao što su inženjerstvo i medicina.

Na Poljoprivredni fakultet upisano je svega 182 studenta, dok je 608 mesta ostalo upražnjeno. Na Fizičkom fakultetu situacija je slična – prijavljena su 54 kandidata, a fakultet nudi 155 mesta.

Dekan Bogdanović naglašava da manjak interesovanja za studije poljoprivrede nije neočekivan i da prati trend koji je prisutan na evropskom nivou. On dodaje da postoji niz razloga za smanjeno interesovanje mladih, ali je jedan od najznačajnijih dugogodišnji negativni narativ koji poljoprivredu i život na selu predstavlja kao neatraktivan izbor.

- Poljoprivreda je sve manje atraktivna mladima, što predstavlja deo šireg trenda koji je prisutan na poljoprivrednim fakultetima u Evropi. Razloga za to je mnogo, ali jedan od ključnih je višedecenijski negativni narativ koji postoji u medijima i društvu. Nažalost, poljoprivreda kao profesija se često predstavlja u negativnom svetlu, što dovodi do toga da mladi ljudi smatraju da je bolje da odu sa sela i ne bave se ovim zanimanjem - ističe Bogdanović.

Međutim, on ističe da je poljoprivreda strateška delatnost koja je od izuzetne važnosti za nacionalnu sigurnost.

- Proizvodnja hrane je jedan od stubova nacionalne sigurnosti. To je osetljiv sektor koji zahteva različite profile stručnjaka, a mi, nažalost, beležimo stalni pad interesovanja, iako uvodimo savremene studijske programe i kratke kurseve - dodaje Bogdanović.

On je ukazao na zabrinjavajuće slab interes za osnovne poljoprivredne discipline poput ratarstva, zootehnike i prehrambene tehnologije.

- Broj studenata koji se odlučuju za bazične module opada. Srećom, velike kompanije to prepoznaju – one već sada stipendiraju studente jer znaju da će uskoro doći do smene generacija i da možda neće imati ko da zameni odlazeći kadar - dodaje Bogdanović.

Ništa bolja situacija nije ni na Fizičkom fakultetu, gde je, kako navodi dekan Voja Radovanović, situacija naročito alarmantna na nastavničkim smerovima.

Foto: Gerd Altmann /Pixabay

- Ove godine se na smer za opštu fiziku, koji školuje buduće nastavnike, prijavio i upisao samo jedan student. Prošle godine su bila tri. To nije dovoljno ni za jedan razred, a kamoli za sve škole u Srbiji - upozorava Radovanović i podseća da fizika nije samo akademska disciplina, već temelj inženjerstva, medicine i mnogih drugih oblasti.

- Ako ostanemo bez nastavnika fizike, ostaćemo i bez inženjera i bez dobrih lekara. Nauka i obrazovanje ne smeju biti prepušteni tržištu, već moraju biti strateški prioritet države - ističe on.

On smatra da je deo problema i u preterano obimnom nastavnom programu u školama.

"Programi iz fizike u srednjim školama često su na nivou prve i druge godine fakulteta, što demotiviše učenike. Oni misle da ne razumeju fiziku jer je teška, a zapravo im se nudi gradivo iznad njihovog nivoa. To ih odbija od daljeg studiranja ove nauke", naglašava dekan Radovanović.

(Telegraf.rs/RTS)