Vrućine opasne za mozak! Sve više mladih doživljava moždani udar, najmlađi pacijent u Srbiji ima 21. godinu

Ovih dana, neurolozi Univerzitetskog kliničkog centra Srbije imaju više posla. Povećan je broj i pregleda i prijema, a među pacijentima sa moždanim udarom ima sve više mladih. Kako je za Dnevnik rekao prof. dr Milija Mijajlović, pomoćnik direktora Klinike za neurologiju UKCS, najmlađi pacijent ima 21 godinu. Njegov intrevju za dnevnik RTS, prenosimo u formi pitanja i odgovora:

Profesore, šta su sada okidači i da li vas brinu podaci da imate povećan broj pacijenata i sve više mladih?

Preporučujemo

– Broj pregleda i prijema na Kliniku za neurologiju Kliničkog centra Srbije je zapravo značajno povećan. To se primećuje u zadnjih par nedelja. Recimo, prošlog petka smo imali rekordan broj pregleda u neurologičkoj prijemnoj ambulanti u Urgentnom centru.Ono što govori o povećanom prilivu pacijenata je svakako to da je Klinika za neurologiju skoro u potpunosti ispunjena, znači svi poslednji kapaciteti su nam puni. Naravno, ne radi se ovde samo o pacijentima sa moždanim udarima, uključen je jedan značajan broj naših pacijenata, bar tridesetak posto.

S obzirom da je Klinika za neurologiju tercijarna krovna ustanova naše zemlje, onda svakako podrazumeva i lečenje i prijem pacijenata i drugih neuroloških patologija. Jasan je trend i priliva i prijema pacijenata na Kliniku za neurologiju u zadnjih par nedelja.

Kada pominjemo pacijente sa moždanim udarom, rekli smo da je sve više mladih. Koliko recimo najmlađi pacijent u vašoj ustanovi ima godina? Da li ima nekih faktora rizika i pridruženih bolesti?

– Značajan je priliv pacijenata sa moždanim udarom i ono što svakako zabrinjava je i priliv sve mlađih pacijenata. Recimo, trenutno na klinici za neurologiju, na odeljenju za bolesti krvnih sudova mozga, najmlađi pacijent sa moždanim udarom ima samo 21 godinu. Jasno je da su faktori rizika za aterosklerozu najčešći razlog za šlog, odnosno, moždani udar koji je nastao kao posledica pre svega pušenja, ređe, pucanja krvnih sudova, odnosno krvarenje u moždano tkivo.

Govorimo naravno o faktorima rizika o kojima moramo misliti i prevenirati ih. To su pre svega povećani krvni pritisak, šećerna bolest, povećane vrednosti masti u krvi, gojaznost, pušenje, povećano konzumiranje alkoholnih pića i, ne zaboravimo, svakako kardiološke bolesti, pre svega mislim na neke tipove srčanih aritmija koje mogu da budu razlog za moždani udar.

Kod mlađih ljudi je situacija drugačija, ovde je teže doći do dijagnoze, s obzirom da ovi ljudi najčešće i nemaju ove faktore rizika o kojima sam govorio. A kada su vrućine, tu moramo da mislimo ne samo na klasične faktore rizika, nego tragamo za razlozima za moždani udar.

Vrućina može da doprinese na taj način što dolazi do oscilacije krvnog pritiska, ne treba zaboraviti da ne samo povišen krvni pritisak, nego i snižene vrednosti krvnog pritiska, što se naravno dešava kad su veće temperature spoljašnje, može da kod nekih osoba bude faktor rizika za moždani udar, pre svega mislim na osobe koje imaju značajne stenoze krvnih sudova na prvom mestu karotidnih arterija.

Koje simptome ne smemo da ignorišemo u narednom periodu? Koliko zapravo imamo vremena da se javimo lekaru?

– Simptomi koje ne smemo da ignorišemo su oni koji nastaju naglo, dakle definicija moždanog udara je naglo nastali ispad neke neurološke funkcije. Pomenućemo samo najčešće: poremećaj govora, iskrivljenost lica, slabost nekog ekstremiteta, odnosno jedne polovine tela najčešće, ili trnjenje jedne polovine tela, a ređe se radi o simptomima koji su posledica problema sa cirkulacijom u zadnjem ili vertebralnom bazenu, ali ih ne treba svakako prevideti, a to su vrtoglavica, nestabilnost, duple slike ili poremećaji vida.

Ako primetimo ovakve simptome, posebno kada oni nastaju iz, da kažemo, punog zdravlja, znači kod osobe koja je prethodno bila dobro, odmah se moramo javiti u hitnu službu, zato što je zapravo ovde vreme ključno, kažemo vreme je mozak. Ako ti ljudi dođu u nekakvom terapijskom prozoru koji iznosi četiri i po sata za primenu terapije koje rekanalizuju, za neke druge metode je to nešto malo duže, ali svejedno, što pre se javiti, zato što ako pre otpušimo krvni sud, ishod kod ovih pacijenata je značajno bolji.

Ovih dana biće toplo, kako da se zaštitimo i da li možemo možda udar da sprečimo?

– Možemo značajno da smanjimo rizik. To podrazumeva redovno uzimanje terapije propisane od strane drugih specijalista, pre svega se ovde misli na kontrolu faktora rizika koja sam pomenuo.

Dakle, redovno uzimanje terapije, povremena kontrola krvnog pritiska, odnosno povremena kontrola šećera kod osoba koje imaju dijabetes i svakako redovno konzumiranje dovoljnih količina tečnosti, najbolje da to bude najobičnija voda.

(Telegraf.rs/RTS)