Silvija napustila Kipar i stigla u Sokobanju: Tu je pronašla mir i neobičnog prijatelja koji osvaja srca

Jedan ljubičasti fića parkirao se još prošle godine, negde u ovo vreme, pored česme u parku, i odmah postao atrakcija i šetačima i na društvenim mrežama.

Jedna Silvija došla je u Sokobanju, pronašla svoje parče zemlje, svoj kutak za stanovanje i odmah krenula u ostvarivanje svojih snova, zamisli i ideja.

Preporučujemo

"U Sokobanju sam se preselila zbog prirode, prelepe prirode, mnogo volim planine, šume, to me je najviše privuklo. Znači, na prvom mestu zbog zdravlja, a onda i turizma. Ideja mi je da se bavim turizmom, da imam svoj plac i svoje kućice – apartmane od drveta, da tu živim i izdajem gostima."

I fića i Silvija, divni i pozitivni, na prvi pogled i na prvu reč, privlače pažnju i gostiju i meštana, evo već druga godina. Fića, preko fotografija i neta, putuje i Srbijom i svetom iako se ne pomera sa svog mesta u sokobanjskom parku. Silvija sređuje papirologiju, uređuje plac i čeka kućice.

A sve je počelo davno još, kada se Silvija, kao devojčurak, zaljubila u Grka i zasnovala život i porodicu na Kipru.

"Moj svekar je imao u dvorištu stari autobus, baš oldtajmer, koji je koristio neko vreme. Još tada sam imala ideju da otvorimo neku kafeteriju, čajdžinicu i nešto uradimo sa tim autobusom. Ta ideja se nije ostvarila, ali je ostala u meni ta vizija, taj san…ako se stvore uslovi, ako se neke kockice slože, da nešto slično otvorim… I eto, desilo se. Došla sam u Sokobanju i kockice u mozaiku mog sna počele su da se slažu…"

Čekajući da se reši zavrzlama oko zemljišta koje je kupila, Silvija je našla svog fiću. Ili je fića, ovako divan i ljubičanstven čekao baš Silviju. Prijatelji koji se bave restauracijom starih fića i jedan "kontraš" iz 1967. godine su prvi kamenčići Silvijinog sokobanjskog mozaika i sna. Ostalo je već poznata priča iz gradskog parka. Po reakcijama gostiju i turista Silvija vidi da je fića pun pogodak.

"Fića je naša legenda, fiću svi vole. Privlači dobre ljude i lepe životne priče, pozitivna iskustva. Jedan gost mi je pre neki dan pričao da se rodio u fići, na zadnjem sedištu, jer roditelji nisu stigli do bolnice. Sa fićom se putovalo, išlo na more, prelazili se kilometri i baš mi je drago što sam baš taj auto iskoristila za ovu svoju ideju".

Fića je u predivnoj nijansi ljubičaste boje i, naravno, zove se "Viola". Nadimak "kontraš" je za poznavaoce ovih oldtajmera jer se vrata otvaraju u kontra smeru i kao takav, jedan je od najvrednijih i najinteresantnijih Zastavinih modela.

"Prilagodila sam svoju ideju našem mentalitetu, fića je "nacionalna klasa", kontra vrata su posebno intresantna svima, 67. je godište i jedan od prvih modela. U nekadašnjoj Jugoslaviji bio je porodičan auto s kojim se svuda išlo".

Viola je potpuno opremljena za putovanje, s tim što ona svoje putnike vozi u zemlju sladoleda i slatkiša, ne pomerajuće se iz parka i od svoje Silvije. Rezervni točak je pun šarenih medenjaka, jestivih suvenira za uspomenu iz Sokobanje. Putna torba nudi razne đinđuve za slikanje, rajfove šnale, mašne, šeširiće, cvetiće. Za sobom vuče raznobojne konzerve, u gepeku su stari koferi…

Pored Viole je aparat za sladoled, da se putnici zaslade i rashlade, i šareni znak dobrodošlice sa interesantnim porukama – "Sokobanja, gde se vreme topi kao sladoled", "Sokobanja, Sokograd, vozi fiću a ne kvad", "U Sokobanji svaki je dan sladoleDAN"…

Od skora, Viola je dobila drugaricu, zelenu biciklu sa korpama punim ljubičastog cveća, pa je sada slatko putovanje još slađe i lepše u društvu.

A Silvija je zadovoljna i srećna na svom ljubičanstvenom štandu. Jer, njen san zasanjan na Kipru, Sokobanja ostvaruje.

(Telegraf.rs/Banjski žurnal)