Danas slavimo Svetog mučenika Ipolita: Evo zašto je ovaj dan posebno bitan za porodicu i šta valja uraditi

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog mučenika Ipolita. Za tog sveca je specifično što nije oduvek bio okrenut Bogu, već ga je konkretna situacija preobratila.

Naime, on je i rođen i vaspitavan kao neznabožac, a radio je kao nadzornik tamnica u Rimu. Međutim, njegov život se promenio kada je tu bio zatvoren arhiđakon Lavrentije. Naime, dan za danom njegove oči su gledale kako taj budući svetitelj čini čuda i leči ostale zatvorenike propovedajući o jednom Bogu i Hristovoj ljubavi.

Preporučujemo

Posmatrajući ga, pažljivo slušajući i nadasve umom i dušom upijajući sve što Lavrentije veli, počeo je i sam da veruje u sve to i zamolio ga je da ga krsti. Nakon ovoga, prema predanju, Ipolit je Lavrentija odveo u svoj dom gde je ovaj kristio celu njegovu prodicu, decu, ženu i dadilju.

Međutim, kada je Lavrentij ubijen za Hrista, Ipolit je noću uzeo telo ovog mučenika i časno ga sahranio. To je, pak, došlo do ušiju cara Dekija, i treći dan po smrti Lavrentijevoj, Ipolit je bio uhvaćen i izveden pred cara. S obzirom da nije hteo da se odrekne vere, naljutio je cara, koji je naredio da ga biju ni manje ni višenego po ustima.

Zatim su mu svlačili odeću koja je sačinjavala uobičajeno hrišćansko odelo.

Na to mu blaženi Ipolit reče: "Nisi me razdenuo, nego si počeo da me odevaš".

Car ga upita: E da li više ne poštuješ bogove kada tako bezumno govoriš i ne stidiš se svoje nagote?

Blaženi Ipolit odgovori: "Mudar sam i nisam nag, jer se obukoh u Hrista. Ja onda bejah bezuman kada kao i ti služah demonima. I onda bejah nag kada ne imađah blagodati Hristove, a sada sam hrišćanin".

Car mu reče: "Prinesi bogovima žrtvu, da ne bi u mukama umro kao što umre Lavrentije".

Odgovori sluga Hristov: "O, da bih se udostojio udela svetog Lavrentija, čije ime ti, nesrećniče, nisi dostojan izgovarati prljavim ustima svojim".

Nakon toga su ga vukli po zemlji i besomučno tiukli motkama. No, ništa ga nije moglo pokolebati u veri, te je i tako izmučen uzvikivao: "Hrišćanin sam!"

To caru i njegovim poslušnicima nije bilo dovoljno, te je rekao eparhu Valerijanu: "Uzmi svo imanje njegovo, a njega samog u mukama pogubi". Tako i bi. Sveti mučenik Ipolit je stradao je treći dan po mučeničkoj končini svetog Lavrentija.

Zanimljivo je da je on najpre bio sahranjen na jednom mestu, pa je sveti  Julijan noću izvadio njegovo telo i pogrebao ih kraj moštiju svetog Lavrentija. Pored njega, stradala je i njegova poridica.

Što se tiče običaja i verovanja, zbog strašne smrti koja je zadesila ovog hrišćanina i njegovu porodicu, današnji praznik smatra se praznikom svakog doma u kome vlada mir i sloga i u kome spone ljubavi povezuju roditelje i njihovu decu.

U neka davna vremana, u Srbiji je postojao običaj koji se ponegde i do danas održao a to je da porodice danas zajedno odlaze u crkvu i pale sveće u čast Svetog mučenika Ipolita.

Svi bi trebalo da se pomole za zdravlje i da ostatak dana provedu zajedno. Veruje se da će članove te porodice sreća pratiti preko cele godine.

(Telegraf.rs)