Da li će nova školska godina u Srbiji početi regularno? Stigli odgovori prosvetara

U ponedeljak počinje nova školska godina, a uslovi u kojima se deca vraćaju u klupe daleko su od uobičajenih. Nijedan od četiri reprezentativna sindikata prosvete – Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, GSPRS "Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije – zasad ne najavljuje bilo kakvu obustavu rada. Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić kaže da je vreme da se prosveta vrati u redovno stanje.

"Moje i mišljenje mog republičkog odbora, koji je zasedao u petak, jeste da školska godina mora da krene od 1. septembra. Bio je isuviše dug period turbulencija u prosveti i ja mislim da je bila nečija namera da se sve ovo (društvena kriza, prim. nov.) reflektuje na najosetljiviji deo društva, a to su osnovna i srednja škola. Slična dešavanja su pre desetak godina zadesila i Makedoniju, gde je sve od početka bilo politički obojeno, ali se tamo stanje nije prelilo sa fakulteta na osnovne i srednje škole, a da ne govorim i na vrtiće. Mislim, dakle, da bi ova školska godina trebalo da krene regularno, da bude posvećena deci, da deca uđu u učionice i da se nadoknadi sve ono što je propušteno", kaže Ilić.

Preporučujemo

Ona navodi da se ne slaže sa ocenama koje se mogu čuti ovih dana – da nije mnogo izgubljeno u prosveti tokom prethodnih meseci.

"To nije tačno. Bilo je mnogo propusta. Ko god radi u prosveti zna šta znači kad se propusti i samo jedan čas. Sve što se dogodilo tokom poslednjih osam-devet meseci je ostavilo velike posledice i to ne bi trebalo dalje produbljivati, ne bi trebalo dalje nastavljati", dodaje Ilić.

Prema njenim rečima, u školama nema mesta za politiku.

"Sindikati se ne bave politikom, politička borba ne može da se bije u školama – to piše i u Ustavu i u statutu svake škole – ali smo mi ipak, eto, sada bili očigledan primer toga, naočigled svih, i možemo vidimo koje su posledice toga. A posledice ćemo tek videti i u ovoj školskoj godini", smatra Valentina Ilić.

S druge strane, u Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Srbije kazali su da će od septembra sigurno doći do pobune koja će polako da tinja – zbog kolega koji su ostali bez posla posle godina rada na određeno, kao i zbog razrešenja direktora koji su podržavali kolege u pobuni. U Forumu beogradskih gimnazija ovih dana ističu da se od prošle školske godine nije desilo ništa što bi prosvetne radnike, roditelje i đake činilo zadovoljnim.

Gimnazijski profesor i predsednik udruženja "Edu forum" Aleksandar Markov kaže da kao da je postalo uobičajeno da školska godina u Srbiji počinje štrajkom 1. septembra, te da je jedini izuzetak bila prošla godina, što se, kako navodi, na kraju pokazalo kao uvod u buru koja je odnela celu školsku godinu.

"Zato, kada ministar prosvete danas poručuje da ne očekuje 'ritualni štrajk', stiče se utisak da bi mu možda takav štrajk, ograničen na jedan dan i vezan samo za plate, najviše odgovarao. Jer, za razliku od višestrukih problema koji su prošle godine gurali obustavu, jednodnevni protest nastavnika vlasti je uvek lakše da 'reši' obećanjima. Ipak, danas je vrlo nezahvalno prognozirati šta će se dešavati ne samo prvog septembra, već tokom cele jeseni i duže. Već sada se iz medija zna da će maturanti gimnazija, a možda i mlađi učenici prvog septembra bojkotovati nastavu, ostavljajući prostor da učenici prvih razreda normalno pohađaju časove. To izvesno znači da neće doći do potpune blokade škola, ali je pitanje kako će se situacija sa učenicima dalje razvijati. Sindikati i druge organizacije, čak i one koje su se pokazale radikalnijim, još se ne oglašavaju, ali nema sumnje da će maturanti očekivati podršku svojih nastavnika", kaže Markov.

On smatra da je, za razliku od prošle školske godine – kada je u štrajku ili blokadama bilo više od 80 odsto nastavnika – ove godine teško očekivati takav odziv. Razloga je, kako kaže, više – prethodna godina potrošila je ogromnu energiju nastavnika i mnoge iscrpela do mere da posle letnje pauze teško mogu ponovo da se mobilišu, a takođe su, pored toga, mnogi kolektivi ostali podeljeni zbog različitih odluka, da li ostati u blokadi ili je prekinuti, što je unelo trajne tenzije među kolegama.

"Još jedan važan faktor jeste odnos društva prema nastavnicima. Dok je deo javnosti koji podržava blokade pružao podršku, pa i finansijsku pomoć kad je nastavnicima obustavljena isplata zarada, drugih, konkretnijih reakcija, u smislu generalnih štrajkova, nije bilo. Što je stvorilo utisak da su nastavnici ostali usamljeni u borbi. S druge strane, kada su nastavnici počeli da izlaze iz blokada, deo društva koje im je do tada pružalo podršku je počeo sada da ih napada. To je ostavilo gorak ukus i dodatno obeshrabrilo mnoge. Osim toga, ne treba zanemariti i da se model društveno-političke borbe promenio, te da su glavni nosioci promena težište borbe sa institucija preneli na ulicu, što takođe, može uticati na dešavanja u školama", dodaje Markov.

On smatra i da će masovnost i intenzitet štrajkova ove školske godine najviše zavisiti od samog ministra i načina na koji bude komunicirao sa prosvetom.

"Ako nastavi putem pretnji, smena i pritisaka, otpor bi mogao rasti i širiti se. Ako, pak, prednost da dijalogu, šanse da ova školska godina protekne mirnije biće znatno veće", naveo je sagovornik.

(Telegraf.rs/NIN)