Pronašli smo grob Dragutina Matića, Oka Sokolova, čija je fotografija u borbi postala simbol strahote rata

Povijen, zaoštrenog pogleda, u srpskoj uniformi, na nekoj pustoj, dalekoj zemlji, okružen neprijateljem, u zimu, Dragutin Matić postao je simbol patnje srpskog ratnika tokom Prvog svetskog rata! Zna se tačno mesto gde je sahranjen i naši reporteri posetili su njegov grob ispod Suve planine i čuli nepoznate detalje o njegovom životu, karakteru i snazi!

Zahvaljujući ruskom fotografu Samsonu Černovu, njegov lik je ovekovečen, a onda je ta slika objavljena na omotu ploče "Marš na Drinu" i ljudi iz rodnog kraja lako su ga prepoznali. Tako Matić, prozvan "Oko sokolovo" (bio je izviđač), nije pao u zaborav, priču o njemu čuvao je i sin Blagoje, urednik politike, danas je čuvaju i opština, malobrojni seljani i pšraunici. Matić se nikada nije "uobrazio" – do smrti je bio veran rodnom kraju, radu, stočarstvu, Suvoj planini, ali kako kažu meštani bio je i autoritet pred čijim govorom je mogla da se čuje "samo muva"!

Znate li vi gde je Gadžin Han, da li ste ikada pomišljali koliko je surova Suva planina i ko živi u šumarcima pod njom? Danas, malo je ljudi ostalo pod ovim čukama, a nekada su takva mesta bila postojbina Srba, gde su se rađali ovakvi hrabri borci. Uvek okruženi neprijateljima bili su spremni da se bespogovorno jave na prvi poziv komande iz Beograda ili Niša, gradova koje mnogi nisu imali ni prilike da posete. Rad, mukotrpan, preživljavanje i borba za život iznedrili su borce.

"Znali su da malo popiju i zapevaju pesmu: 'Ko ne zna šta su muke teške, nek pređe Albaniju peške", priča nam danas Svetolik Stojanović, meštanin Kaletinca, sela u kome je rođen i umro Dragutin Matić, a koji se živo seća ne samo njega, već mnogih solunaca u ovom seocu.

Bilo je to nekada živo mesto, a danas tu je svega 34 duše. Puta ima, zemlje ima, ali mnogima je grad draži. Srećni su meštani kad im neko dođe, pa pita "Gde je kuća Dragutina Matića, gde je njegov grob?". Ponosni su što su upisani u istoriju, što mogu da pokažu dom u kome je rođen, mesto gde je živeo i gde je sahranjen heroj, jedan od mnogih, ali proslavljen zbog fotografije koja prikazuje hrabrost kroz smirenost, strahotu kroz stamenost.

"On je uvek u džepu imao kocku šećera, kad daš detetu ili malo šećera ili jednu bombonu, dete po tebi ide kao kutle! Bio je kmet u selu i imao je svoju stolicu tu, pio je rakiju iz bosanske čaše, na njegovu stolicu nije smeo niko da sedne", priseća se Svetolik.

Bio je, dakle, ne samo uvažen član zajednice, već i borac u miru, odbornik koji je organizovao seoski život i založio se da dobiju, na primer, put – za šta mu i danas "skidaju kapu".

"Kad je on držao seoski zbor, gde je govorio šta će da se radi, neki kuluk, da se nešto pročisti, to se samo čuje mušica dok on govori!", priča naš sagovornik.

Poimence se Svetolik seća svih solunaca koji su se okupljali u selu i u vreme komunizma sa smelošću govorili o svojim podvizima: Tasa Pejčić, Blagoja Milojković, Veljko Stamenković, Ljuba Milenković...

Matić je bio ne samo kmet, već je radio i na građevini, odlazio bi u pečalbu i vraćao se kući, a ovčarstvo mu je bilo u krvi.

"Dok je mogao da se kreće, on je išao na žetvu, vezivao snopove, nije se ranije zbalo za kombajn i vršalicu! S kravama, s konjima, on vezuje snoplje", priča Sveta.

Najteže je bilo tokom Drugog svetskog rata. Ne zato što je išao u borbu, već je bio čovek u godinama, nego zato što je u Prvom bio "strah i trepet". A neprijatelj je ponovo zakucao.

"Negde ispod kuće zakopali su njegova odlikovanja, jer da su ga našli, ubili bi ga", pričao je Svetolim misleći na bugarske okupatore.

"Sve vreme je bio sa stokom u šumi, gore mu je nošena hrana, gore je spavao", prepričava nam Sveta.

Fotografija je Dragutina Matića učlinila legendom, u Gadžinom Hanu podignut mu je spomenik, kuća je obnovljena, grob sačuvan. Ima i naslednike.

Meštani kažu bilo bi dobro da se ispred kuće napravi i neka nadstrešnica, toalet i sadržaji koji bi olakšali porodicama koje dolaze iz daleka, naročito sa malom decom.

Mnogo je ovakvih priča, možda i nikad otkrivenih. Kad vam se ide negde, možda ne treba uvek to da bude more, šoping i "siti brejk", otidite u Kaletinac, vidite kako su živeli naši preci, gde je sahranjen Dragutin Matić, popnite se na Suvu planinu, popričajte sa seljanima. Otkrijte nešto novo o čemu će i vaša deca pričati.

O Dragutinu Matiću

Rođen je 10. januara 1888. godine i rano je ostao bez roditelja. Kao najmlađe dete bio je pod zaštitom brata Đorđa. Učestvovao je u svim ratovima od 1910. do 1919. godine. Regrutovan je kao konjanik, prekomandovan u pešadiju i kao dobrovoljac prijavio se za učešće u Prvom balkanskom ratu, potom je učestvovao i u Drugom balkanskom ratu, kao i u mnogim važnim bitkama Prvog svetskog rata: Cerskoj, Kolubarskoj, na Solunskom frontu, što je podrazumevalo i povlačenje preko Albanije. Bio je i ranjen.

Odlikovan je s dva ordena Karađorđeve zvezde i tri ordena Belog orla. Za čuvenu fotografiju saznao je pet godina pred smrt, umro je 1970. godine. Imao je petoro dece.

(Telegraf.rs)