Ovaj snimak Desanke Maksimović svi dele od 1.septembra: Otkrila glavnu metodu koju je koristila kao učiteljica

Zvono je ponovo zazvonilo, a u učionicama širom zemlje počela je nova školska godina. Dok se đaci vraćaju u klupe, a roditelji i nastavnici razmišljaju o izazovima i uspesima koji ih čekaju, uvek je dobro podsetiti se onih koji su u obrazovanju ostavili dubok i neizbrisiv trag. Jedna od njih, svakako, bila je Desanka Maksimović, čija se pedagoška filozofija, prožeta neizmernom empatijom i razumevanjem, izdvajala daleko ispred svog vremena.

Iako je pre svega pamtimo kao jednu od najvećih srpskih pesnikinja, ona je ostavila trajno nasleđe i kao profesorka književnosti, a njene lekcije nisu bile samo o literaturi, već i o životu, strpljenju i dobroti. Njen pristup, u kojem se znanje merilo mnogo više od ocena, danas može da posluži kao inspiracija za sve one koji se bave obrazovanjem. Nedavno je jedan arhivski snimak ponovo podsetio javnost na njenu izuzetnu pedagošku mudrost.

Preporučujemo

Na pitanje o tome kakva je bila učiteljica, pesnikinja je bez ustezanja objasnila suštinu svog rada. Nije je zanimalo striktno kažnjavanje, već pre svega razumevanje i podrška. U vreme kada su ocene često bile stroga mera uspeha, Desanka je odbijala da daje jedinice. Umesto toga, nudila je strpljenje i drugu šansu.

- Kad moram dati jedinicu, nisam se radovala i nisam ih ni davala, nego sam pustila đaka sutradan ili prekosutra da kaže ono što sam zadala - objasnila je.

Za nju, znanje nije bilo nešto što se mora steći po svaku cenu i u tačno određenom trenutku. Verovala je da je sticanje znanja proces, a ne jednokratni čin. I tu je otkrila metodu koju je kao učiteljica koristila.

- Ne mora neko znati znanje danas, može ga znati i posle tri dana. Ja nisam bila tako glupa da zahtevam od deteta do tog dana. Znanje je znanje, makar se steklo i posle pet dana, i mogla sam, volela sam i htela da sačekam dete nauči - govorila je.

Ova filozofija je proisticala iz njenog dubokog razumevanja dečje psihologije i okolnosti u kojima se deca nalaze. Razumela je da školski uspeh može biti pogođen brojnim životnim nedaćama.

- Nekome je mama bolesna, nekome je tata otišao na operaciju, neko je bio istučen ujutru što nije oprao zube, i kako će on meni lepo govoriti… Pa ga ja sačekam da sve te nevolje prođu - takva je učiteljica bila Desanka maksimović - brižna, nežna i posvećena, ne oscenama, nego sticanju pravog znanja kod dece.

Baš takvi učitelji potrebni su svoj deci, a roditelji pišite nam u komentarima imamo li ih mi danas?

(Telegraf.rs)