Ovo je pravi razlog zašto u Srbiji imamo sve manje đaka i studenata: Stručnjak dao odgovor i rastužiće vas

U poslednjih deset godina (zaključno sa 2024.) broj đaka prvaka u Srbiji smanjen je za oko 4.000. Konkretno, u školskoj 2014/2015. godini bilo ih je 66.276, a 1. septembra 2024. godine tačno 62.327. Sve su češći primeri da se usred velikih gradova, u jednom školskom odeljenju nađe svega 20 dece, dok je ranijih godina uobičajena brojka bila barem 30 dečaka i devojčica. Takođe, pojedini fakulteti uoči početka naredne akademske godine javljaju da je, recimo, od 185 raspoloživih mesta, bilo samo 122 prijave. I ne, ne radi se o tome da ta obrazovna ustanova odjednom nije više popularna.

Nešto od navedenog kaže statistika, nešto iz svojih zapažanja kažemo mi, a evo šta na temu sve manjeg broja đaka, a to zapravo znači manje rođene dece koja bi za 7 godina od "prvog plaća" postali đaci, za Telegraf kaže Vladimir Nikitović, predsednik Društva demografa Srbije.

Preporučujemo

- Da, podaci koje ste izneli su tačni. Predškolske ustanove, škole, pa i fakulteti, upravo spram broja dece koja se rode prave kvote, odnosno određuju broj mesta. Znate, kad posmatrate stopu doživljenja koja je kod nas i dalje velika, vi sa nekih 99 odsto sigurnosti možete da odredite taj demografski okvir – kaže Nikitović.

Naravno, ukazuje, od predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja, koji su zakonski obavezni (a uz pretpostavku da velika većina mlađe populacije želi da završi srednju školu, prim. aut.), ipak treba odvojiti fakultete, jer ne žele svi da studiraju.

No, o kojem god nivou školovanja da se radi, onih koji su u tome, prosto rečeno, ima manje jer ih se manje i rodilo pre 7, 15 ili 19 godina. Na nivou Srbije, 2018. godine, kad su rođeni oni koji su upravo krenuli u 1. razred osnovne škole (ko kreće sa 7 godina), živorođenih je bilo 63.975, dok je stopa prirodnog priraštaja bila -5,5. Na nivou Beograda, gde se mogu i videti pomenuto odeljenje sa svega 20 đaka ili za 60 manje prijavljenih potencijalnih akademaca (od maksimalnog mogućeg) na jednom fakultetu, te 2018. godine bilo je 17.959 živorođenih, a stopa priraštaja bila je -2,1.

S druge strane, u poslednjoj godini, od strane Republičkog zavoda za statistiku (čiji su podaci Prirodno kretanje stanovništva) obrađenoj, a to je 2024., bilo je na nivou čitave države 66.845 živorođenih, dok je stopa prirodnog priraštaja bila -5,7. U beogradskom regionu reč je bilo o 77.331 živorođenih sa stopom priraštaja -2,5.

Da ne pričamo za region juga/istoka, gde je te 2018. bilo 12.400 živorođenih, a prošle godine samo za nijansu više – 12.587.

Non-stop "u minusu" sa brojem rođenih, pa samim tim i budućih đaka i studenata, slika je koja nas sve zabrinjava. Pitali smo našeg sagovornika da nam je objasni.

- Brojni su razlozi zašto se sve manje dece rađa. Jedan od njih je ta stopa fertiliteta, odnosno činjenica da je broj budućih majki sve manji. Drugo, za 30–35 odsto sada ima manje žena koje rađaju nego u vreme kad su njihove majke njih rađale. Tu je i faktor emigracije. Prosto, žene odu odavde i rađaju decu negde drugde – ukazuje Nikitović.

On se dotakao i pitanja urbanog/ruralnog, rekavši da imamo situaciju da su škole, recimo, u Novom Sadu i Beogradu prebukirane, dok u manjim sredinama u njima bude svega nekoliko đaka ili nijedan. Iako, kako je rekao, žene na selu imaju "manje prepreka" za stvaranje potomstva u smislu mirnijeg života, činjenica je da one sve više odlaze za poslom i generalno boljim uslovima života u veće gradove. Zato se dešava onih par ili nijedan đak u školama.

- Međutim, nije poenta da se svi vrate na selo, nego nam treba vitalnost ljudi, odnosno da su oni koji ostaju tamo mlađe osobe – zaključuje Nikitović.

Na kraju, kao nimalo zanemarljiv faktor za sve manji broj dece (odluke žena da rode, prim. aut.), naš sagovornik je naveo svima nama dobro poznat "okidač" za mnogo šta loše, pa i to – stres.

(Telegraf.rs)