Devojčica (12) iz Vršca nije htela da napusti konja dok je vatra gutala štalu: Oko njih gori, a ona drži uzde

Imanje porodice Grujić, salaš na Malom Ritu, na rubu grada Vršca, nedavno je zahvatio požar. Sve ono što je 40 godina sticano, za kratko vreme, postalo je prah i pepeo. Tog popodneva, 30. avgusta, sve je počelo oko 14 časova i to najpre od male vatre, sa livade koja je bila udaljena oko 150 metara od salaša.

"Samo dim i crvenilo svuda oko nas"

Marija Grujić, ćerka glave domaćinstva, kaže da je sve u sekundi planulo, a oni svedočili kako vatra guta njihov rad i trud.

Preporučujemo

- Nepoznato lice zapalilo je nešto - veruje se da su u pitanju bile automobilske gume. Do 16 sati, vetar je naneo plamen direktno na salaš. I tada je počela agonija - priseća se Marija kobnog dana.

Kaže da nije postojala ni najmanja šansa da se bilo šta uradi, iako su goloruki krenuli da spašavaju šta se spasiti može.

- Bukvalno u sekundi – sve je planulo. Nismo imali šanse. Samo stojimo i gledamo kako vatra guta sve pred nama. Nema vatrogasaca, nema nikoga, samo dim i crvenilo svuda oko nas.  Tih 20 minuta dok nisu došli vatrogasci… ne mogu da vam opišem. Moj otac je uleteo s običnim crevom za vodu u plamen. Ja ga više ne vidim. Vidim samo kraj creva koje vodi u vatru – otopljeno. Njega nema. Mislila sam da ga više nikada neću videti - prepričava Marija Grujić životnu dramu svoje porodice.

Dvanaestogodišnja herioina

Priznaje da su bili veoma zabrinuti i za životinje koje su boravile na imanju.

Kaže da su konji bili u ispustima,ali da su dva grla ostala u štali, a vatra se približavala...

- Moj suprug i ja smo trčali kao bez duše da ih izvedemo. U štali je bila i devojčica od 12 godina koja stalno dolazi kod nas – kao član porodice. Ona je stajala uz jednog od ta dva konja, sve se dimi i gori oko nje, a ona drži uzde i ne pušta. Samo stoji i čeka. Tresla se kao prut, ali konja nije ostavila. Kad smo joj rekli da mora da izađe, poslušala je, ali sve vreme gledajući u njega - priča Marija o neverovatnoj sceni, gotovo filmskoj, koja se odigravala pred njenim očima.

Kad su izvlačili konje, na izlazu iz štale jedino što su videle bila je vatra.

- Bukvalno smo trčali kroz plamen da spasemo konja. Pa onda ponovo, po kobilu koja je ostala unutra. Još jednu kobilu je vatra već stigla. Bila je vezana, skakala je ali nije mogla da pobegne. Pribila sam se uz vatru, nekako je odvezala i povela na bezbedno. Nisam imala gde s njom. Pustila sam je i potapšala po sapima – samo je odgalopirala. Ja sam ostala da gledam šta dalje - priseća se ova Banaćanska nemilog događaja.

U pomoć pritekli prijatelji, komšije, Jokić

Sreća u nesreći su svi prijatelji i komšije, koji su istog trenutka po izbijanju požara, priskočili u pomoć.

- I onda kreću da dolaze komšije, prijatelji, ljudi koji su čuli… Svi su dolazili da pomognu kako god mogu. Sa kofama, rukama, šta god da imaju. Vatrogasci nisu mogli da uđu u štalu, jer je previše vruće i prepuno dima. Moj suprug i otac, u majicama kratkih rukava, opet ulaze unutra. Vatrogasci viču na njih, govore im da izađu. Ali da oni nisu ušli – štala bi izgorela. A sa njom i kuća. I još dve manje štale. I svinje. I konji - prepričava Marija.

Kako navodi, u tom trenutku osećala se kao u filmu, briga, strah, strepnja, ne postoje reči koje bi na napravi način opisale agoniju koju je porodica Grujić doživela.

- U jednom trenutku suprug se penje na tavan u štali koja gori, da otvori vrata tavana, da pusti dim napolje. Ja samo stojim i gledam – ne znam da li ću ih više videti. U glavi mi je slika mog oca koji ne izlazi iz plamena. Suprug nestaje gore. Sve izgleda kao najgori horor film. Živi pakao. Ništa drugo ne mogu da kažem - u dahu priča potrešena žena.

Nažalost, ostali su bez mnogo toga, ali na sreću, žrtava nije bilo, ni ljudskih, ni životinjskih, ali materijalna šteta je ogromna.

- I na kraju, kada pogledam kako se sve moglo završiti – ovo je i više nego dobro. Svi su živi. Sve životinje su žive i nepovređene. Samo zato što su ljudi bili hrabri i što su prijatelji stali uz nas bez razmišljanja - ističe Marija.

Kaže da im je u plamenu izgorelo skoro sve što su imali.

- Štale, senjak, ambar, kompletna hrana za zimu, svi traktori, sve mašine, čak i auto i transportna prikolica za konje. Ukupnu štetu procenjujemo između 40 i 60 miliona dinara. Sve što smo decenijama mukotrpno gradili – nestalo je za pola sata - navodi Marija.

Ipak, kako kaže Marija, ostalo je ono najvažnije - ljudi, životinje i vera. Pored mnogobrojnih prijatelja i konjara, porodici Grujić u pomoć je pritekao i naš najbolji košarkaš Nikola Jokić i njegova porodica.

- Vera u to da nismo sami. Već te noći počeli su da stižu prijatelji sa hranom za konje kao prva pomoć - iz Starčeva, Vrbasa, Pančeva, Dolova, Sombora, Sivca, Sečnja… I iz ostalih mesta prijatelji su odmah počeli da šalju podršku. Zato sada, i pored svega, osećam samo jedno – zahvalnost - poručila je hrabra Marija.

(Telegraf.rs/Blic)