Danas slavimo velikog sveca: Zbog vere u Hrista stradao u najgorim mukama

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima.

Rođen je u Nikomidiji i od detinjstva je vaspitan kao pravi hrišćanin.

Preporučujemo

"Telo njegovo beše umrtvljeno, duh smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; ... imaše ljubav k svima, mir sa svima; blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima".

Nije čudo što je čovek sa takvim vrlinama bio postavljen za episkopa.

Antim sveti episkovao je u Nikomidiji u vreme ljutog gonjenja hrišćana pod opakim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Naročito u Nikomidiji hrišćani su bili progonjeni.

Jedne godine je u jednom hramu spaljeno 20.000 mučenika. To se desilo u vreme Antimova arhijerejstva. Ali, to je bio tek početak gonjenja, a mnogi hrišćani bačeni su u tamnicu i čuvani tu za muke i smrt.

Antim se zatim povukao u jedno selo, Omanu, ali ne da bi utekao od smrti, nego da bi mogao da hrabri svoju pastvu u podvigu mučeništva, da niko od straha ne otpadne. Jedno njegovo pismo hrišćanima u tamnici bilo je uhvaćeno i predato caru Maksimijanu.

Car posla 20 vojnika da nađu i dovedu Antima. Sedi starac izađe u susret vojnicima, uvede ih u dom i ugosti, pa tek onda reče da je on Antim, koga oni traže. Oduševljeni vojnici dobrotom Antimovom predlagahu mu da se skrije, a oni će reći caru da ga nisu mogli naći.

Ali, Antim odgovori da on to ne sme dozvoliti i pođe sa vojnicima. Usput, svi vojnici poverovaše u Hrista, a Antim ih je i krstio. Izveden pred cara Antim bi dugo i ljuto mučen, i najzad sekirom posečen.

(Telegraf.s/24 sedam)