Instinkt oca spasao ćerku smrti posle udesa u Srbiji: Neverovatna priča doktorke Hitne pomoći

"Ono što nikada neću zaboraviti je jedna teška nesreća ispod Avale, u naselju Zuce. Tu je neki mladić, koji je tek položio vozački ispit, 'besnim' automobilom vozio sve brže i brže i udario u 'jugo' iz koga su ispale četiri osobe. Ja sam došla kao druga ekipa koja je uzela čoveka koji je najviše davao znake života. Međutim, na kraju je epilog bio – sve četiri osobe mrtve i to starosti od 19 do 25 godina – prisetila se dr Ivana Stefanović, specijalista urgentne medicine, jednog od svojih najtežih iskustava sa terena u Hitnoj pomoći, a povodom panela pod nazivom "U ritmu zlatnog sata – Izazovi i perspektive za unapređenje zbrinjavanja povređenih u saobraćajnim nezgodama", u organizaciji Crvenog krsta Srbije.

Kad iza "dobro sam" vreba smrtni ishod

Ipak, specifičnije strašan događaj za nju bila je umalo kobna priča sa jednom mladom ženom.

Preporučujemo

- Postoji nešto što se zove "krvarenje u dva vremena" (naknadno krvarenje). U tom slučaju se to desilo. Ja sam došla da sačekam ekipu MUP-a i došao je jedan izbezumljeni otac i rekao: "Možete li vi da pregledate moje dete, ona nešto nije dobro?" To je bila jedna mlada devojka od 20-ak godina. Ona je isprva bila super, pričala, šalila se i nije htela sa nama u bolnicu. Ipak, ja sam joj rekla: "Ja vas molim, ne mogu da budem sigurna da ste vi dobro." I desilo se to da je na pola puta do Beograda rekla da joj nije dobro. E tad sam se uplašila – priča doktorka.

A šta se zapravo desilo? Devojka je imala krvarenje iz slezine.

- To je vrlo kritično ako pukne – upozorava doktorka urgentne medicine i apeluje na povređene da poslušaju lekare kada im kažu da je potrebno da pođu u bolnicu.

- Jer, da nije bilo tog fantastičnog instinkta tog oca, ko zna kako bi se sve završilo. On nam je praktično pomagao, a pre svega svom detetu koje je operisano, preživelo je i bilo je na kraju dobro – kaže naša sagovornica.

Treća priča koju nikada neće izbrisati iz sećanja bilo je stradanje sina njenog kolege na Karaburmi pre koju godinu. Otac je tad sa dvoje dece prelazio ulicu i dečaka su udarila kola. Smrtno je stradao. Nakon toga je bilo i protesta.

- Najteže svima nama koji radimo u prehospitalnoj medicini jeste zbrinjavanje dece, pre svega zato što smo svi mi osetljivi na decu, a sa druge strane zato što deca imaju dobre kompenzatorne mehanizme. Oni se toliko dobro ponašaju, čak i kada su učesnici saobraćajnih nezgoda, u smislu zdravlja. Vi mislite da je sve u redu, a oni počnu vrlo brzo da se urušavaju. Tu je vrlo važno da budete svesni da oni nisu dobro. Svašta tu može da se krije, to je ono što me uvek brine – kaže doktorka.

Zato ona i njene kolege u Hitnoj pomoći insistiraju, ističe, da sva deca idu u bolnicu, da tamo budu opservirana još neko vreme pre nego što se može reći da su zaista dobro.

Kako pravilno postupati dok ne stigne Hitna pomoć?

Slušajući sve ovo što nam doktorka priča, a razmišljajući o temi pomenutog panela, a to je taj "zlatni sat" nakon što se desi saobraćajna nezgoda, kad je vrlo dragocena ta momentalna reakcija prisutnih ljudi na licu mesta, upitali smo dr Stefanović da li negde možemo, makar iz najbolje namere, da pogrešimo pri pomaganju povređenima.

- Najmanje možete da pogrešite ukoliko ste nekada završili neki kurs "prve pomoći". Nećete pogrešiti ako slušate lekare na centrali 194 – ukazuje naša sagovornica.

Ono što ljudi, razume se, u strahu i stresu često rade kad okrenu pomenuti broj telefona, jeste, navodi ona, davanje komentara poput: "Dođite brzo, svi su u šoku".

- To nama ništa ne znači, nego treba što bolje opisati sliku sa lica mesta i stanje učesnika, u smislu "jedan krvari iz stomaka i sl." – objašnjava ona.

Često možemo čuti da nikako ne treba pomerati povređene. Doktorka kaže da za tim nema potrebe ako je samo mesto nesreće bezbedno, u smislu da ne može, recimo, da naleti neko drugo vozilo na osobu.

- Ali inače, svako može lepo da priđe povređenom, pažljivo ga uhvati za vratni deo kičme, da vidi da li ima neko krvarenje, da priča sa njim. Samo nečinjenje je to što vodi u smrt – ističe dr Stefanović.

Anesteziolog: "Najčešća greška je neprocenjivanje bezbednosti terena"

Iskustva sa hitnim zbrinjavanjem ima i još jedan učenik pomenutog panela, a to je dr Adi Hadžibegović, specijalista anesteziologije, reanimatologije i urgentne medicine.

Zbrinjavanje u bolničkim uslovima. Najčešće greške koje se dešavaju kada lica koja nisu zdravstveni radnici pružaju "prvu pomoć" su samo neprocenjivanje bezbednosti terena i da li je sigurno da se priđe povređenoj osobi, što vrlo često može ugroziti prvenstveno njihov život, a takođe i život povređene osobe.

Može biti nebezbedno da se automobil u saobraćajnim nesrećama dimi, isto tako motor, izlivanje goriva, ulja, nebezbedno obeležavanje mesta nezgode. Pre svega, postavljanje trougla na adekvatnu razdaljinu. U suštini, kada oni priđu da pruže pomoć, mogu biti povređeni od strane drugih učesnika u saobraćaju. To je slučaj kada izađeš iz svog automobila da pomogneš nekome, recimo na autoputu, i udari te drugo vozilo. Vrlo često se to dešava.

Kad dođe povređeni u bolnicu, najteži slučajevi?

- U sećanju uvek najviše ostaju deca i mladi ljudi. Ljudi koji su nastradali tako što im se pokvario automobil, stali u zaustavnu traku i poginuli jer je neko vozio brzo i bahato. Poginuli su zbog toga što neko nije vodio računa o bezbednosti. Neki od najtežih slučajeva su kad pacijenta moramo potpuno da zbrinemo, od obezbeđivanja disajnog puta, disanja, cirkulacije, sama reanimacija traumatizovanih pacijenata kad dođe do srčanog zastoja – kaže naš sagovornik.

Kad već dođe do bolničkog zbrinjavanja, uloga anesteziologa u Urgentnom centru je, ističe on, veoma važna jer oni rade u crvenoj zoni, gde dolaze najteži slučajevi.

- Pružaju neposrednu prvu pomoć u bolnicama, medicinsku pomoć, kasnije su tu tokom same operacije, ukoliko je ona indikovana. Na kraju oni učestvuju u vođenju lečenja tih pacijenata u jedinicama intenzivne nege – ističe dr Hadžibegović.

Cilj – manje od 500 poginulih godišnje

I pomenuto četvoro kod Zuca i dečak na Karaburmi prethodnih godina su deo "crne statistike" poginulih na srpskim putevima. Da broj stradalih bude manji, svojski se trudi "armija" stručnih ljudi, svako u svom domenu. Među njima su i oni koji su takođe, kao i dr Stefanović i dr Hadžibegović, učestvovali na pomenutom panelu o "Zlatnom satu", a to su – prof. dr Dragan Radovanović, predsednik Crvenog krsta Srbije, Slaviša Matić, pukovnik policije, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije, Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost u saobraćaju, spec. dr med. Slađana Antonijević (pukovnik policije, Sektor za vanredne situacije), te prof. dr Krsto Lipovac, profesor Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

- Mi smo 1992. imali skoro 2.000 poginulih u saobraćaju za jednu godinu, danas se borimo da taj broj smanjimo ispod 500, a saobraćaja ima više. I u bezbednosti u saobraćaju, kao i u ekonomiji, kada dođete u neku situaciju srednje razvijenosti, jako je teško nastaviti približavanje najrazvijenijim zemljama – ukazao je Lipovac.

Što se tiče daljih planova, profesor kaže da je cilj postavljen u Nacionalnoj strategiji za bezbednost u saobraćaju 2023. godine da do 2030. prepolovimo broj stradalih u saobraćaju u odnosu na 534 poginulih u 2019. godini.

Oni koji u većini slučajeva prvi stižu na mesto gde se dogodila saobraćajna nesreća su pripadnici saobraćajne policije, te je o njihovoj ulozi u tome, ali i generalno pitanju bezbednosti, govorio pukovnik Matić.

- Pristup pojačanog sadejstva i dežurnih službi jedan je od faktora koji je doprineo smanjenju smrtnosti za skoro 60 odsto u ovoj godini u poređenju sa 2009, kada je donet Zakon o bezbednosti u saobraćaju – naveo je on.

Smatra da je veoma bitno obučiti policajce da prepoznaju koliko je situacija urgentna, ne bi li što bolje pružili podršku hitnoj pomoći.

- Oni su prvi na licu mesta u 90 odsto saobraćajnih nezgoda – ukazao je Matić.

U ime policije, svoje stavove je iznela i gospođa Antonijević, koja se složila sa kolegom da je dragoceno to da dežurne službe budu što bolje osposobljene da pomognu povređenima u nesrećama. To je ključno u spašavanju života.

Srbija od 2026. godine dobija ITLS centar?

Da bi unapredili nivo stručnosti u pružanju pomoći, naše službe sarađuju sa kolegama iz regiona, Evrope i sveta, te su u tom smislu ostvarili vrlo značajne relacije sa instruktorima ITLS-a iz Slovenije (International Trauma Life Support).

- Imali smo prilike da se sretnemo sa instruktorima 'ITLS' iz Slovenije, izuzetno bi nam bilo od koristi da i vatrogasci-spasioci prođu bazični kurs – rekla je Antonijevićeva.

Kako se moglo čuti na događaju održanom u prostorijama Crvenog krsta Srbije u Beogradu, Srbija bi početkom sledeće godine trebalo da dobije novi centar za napredni sistem obuke osoblja hitne pomoći i spasilaca, odnosno pomenuti ITLS.

- ITLS je napredni sistem obuke namenjen zdravstvenim radnicima i pripadnicima spasilačkih jedinica sa ciljem da se unaprede procedure pomoći prilikom traume na mestu nezgode i evakuacija povređenih – objasnio je predsednik Crvenog krsta Srbije dr Dragan Radovanović i dodao da se očekuje da naši edukatori dobiju validaciju iz sedišta ITLS u SAD.

Očekuje se, poručuje, da ćemo početkom sledeće godine imati ITLS centar u Srbiji.

Taj sistem će, podvukao je, doprineti brzoj i efikasnoj reakciji službi.

- To je ključno jer 50 do 60 odsto smrtnih ishoda u saobraćaju nastaje u prva tri minuta nakon nesreće – ukazao je Radovanović.

Cilj Crvenog krsta Srbije sada je, kako kaže, stvaranje uslova da se broj građana spremnih da ukažu prvu pomoć podigne iznad 50 procenata.

(Telegraf.rs)