Ona je snimila prvi pesmu o ramondi, opevala srpsku trobojku i srpske junake: Ovo je čuvena profesorka Biljana

Postoje ljudi čiji se rad meri brojkama, funkcijama i priznanjima, a postoje i oni čiji se trag ne može izmeriti jer on ostaje u pesmi, u srcima dece, u kolektivnom sećanju. Profesorka muzike Biljana Belojica Pavlović spada u ovu drugu, ređu i dragoceniju kategoriju. Njen životni put pokazuje kako jedan zaljubljenik u svoj posao može da održi i obnovi tradiciju patriotske pesme, pretvarajući je u neugasivi plamen. Ona je opevala svoju Srbiju, čuvenu ramondu, srpsku trobojku, snimila nekoliko pesama o srpskim junacima, Vidovdanu, božuru… ali i svom rodnom Novom Pazaru.

„Ljubav prema svojoj zemlji i narodu je osećanje duboko ukorenjeno u meni, i to se ispoljava ne samo kroz moj profesionalni rad i muzičko stvaralaštvo, već u svakom segmentu mog života“, kaže profesorka Pavlović.

Preporučujemo

Pesma kao misija. Ta rečenica možda najbolje otkriva suštinu njenog rada: patriotska pesma nije za nju samo muzika, već način postojanja. Od prvih pesama koje je snimala sa studentima Učiteljskog fakulteta u Prizrenu – Leposaviću, pa sve do najnovijih projekata Kulturno–prosvetnog udruženja „Rašanka“, svaki njen poduhvat bio je težak, zahtevan, često na ivici izdržljivosti, ali uvek ispunjen ljubavlju.

Božur –u najtežim trenucima

Jedna od najupečatljivijih epizoda njenog rada jeste snimanje pesme o božuru 2009. godine. Božur – cvet Kosova, simbol stradanja i uzdizanja bio je inspiracija da sa studentima otputuje na Gazimestan u vreme kada je južni deo Kosova bio gotovo nedostupan.

„Pesmu o božuru snimila sam sa studentima Učiteljskog fakulteta u Prizrenu – Leposaviću, 2009. godine. Tada, kao i sada, nije bilo lako živeti na Kosovu i Metohiji. Ali, tu nema govora o strahu. Kada te iskrena ljubav vodi, strah ne postoji. U autobusu smo pevali himnu ‘Bože pravde’, plakali smo svi do jednog. Prošli smo tada preko Kosova i Metohije uzduž i popreko na krilima naše pesme o božurovima, želeći da pružimo podršku našem narodu“, svedoči ona.

To nije bila samo muzika, to je bio čin otpora zaboravu i strahu, dokaz da se pesmom može prkositi i najtežim okolnostima.

Još jedna slika ostaje upamćena

Seća se kada kiša nije mogla da prekine pesmu snimanje spota za pesmu „Himna srpskoj zastavi“. Ispred Pećke patrijaršije, pedeset profesora muzike i studenata pevalo je pod kišom koja nije prestajala.

„Svi koji su sarađivali sa mnom znaju da svako mora da pruži svoj maksimum snage i ljubavi. Tu sam stroga i zahtevam žrtvu u svakom smislu. Nema brzine, nema improvizacije. Ako pevamo o zastavi, moramo dati sve od sebe, jer ona to zaslužuje“, kaže Pavlovićeva.

Deca kao lavići

Bilo da su u pitanju Rašanke, Rašankice, Božurići iz Leposavića ili studenti, za nju su svi oni „lavići“. Deca su, kako kaže, spremna da izdrže hladnoću zore ili vrućinu pod kojom bi odrasli poklekli, ako znaju da njihov trud znači veličanje njihove Srbije.

„Mnogo sam ponosna na sve njih i srećna što naša majka Srbija ima takvu decu. Deca su nam budućnost. Kada vidim da u njima rastu emocije ponosa i ljubavi prema svojoj zemlji i narodu, znam da sam uspela“, ističe ona.

Novi Pazar i Đurđevi stupovi

Iako su njene pesme često povezane sa Kosovom i Metohijom, profesorka Pavlović ne zaboravlja svoj zavičaj. Novom Pazaru posvetila je više kompozicija, a posebno mesto ima pesma o Đurđevim stupovima.

„Za mene su Đurđevi stupovi svetionik mog grada. Volim noću da ugledam ta svetla... tada se osećam sigurno. Zato smo im posvetili pesmu. To je jedna od mojih najdražih pesama“, kaže ona.

Narodne uspavanke – zaboravljeno blago

Od 2021. do 2025. godine vodila je jedinstven projekat – „Narodne uspavanke“. Pripremljena je zbirka najlepših uspavanki, priručnik za roditelje i vaspitače, kao i dva albuma u umetničkoj obradi.

„Mislim da nedovoljno cenimo svoju kulturu i tradiciju. Narodne uspavanke treba da budu osnova muzičkog, porodičnog i svakog drugog vaspitanja. Žalosno je što mlade mame uspavljuju decu stranim pesmama, dok na ovakvo blago retko ko obrati pažnju“, kaže Pavlovićeva.

Pesma o braći Milić – zahvalnost herojima

Jesen donosi novi projekat – pesmu o braći Milić, trojici mladih ljudi koji su 1999. godine dali živote na Košarama.

„Trojica braće su dali živote za svoju zemlju, a mnogo ljudi nije ni čulo za njihovu žrtvu. To je nemarnost prema junacima, ali i prema sebi“, kaže ona.

Pesma, nastala u saradnji sa pesnikom Nenadom Radenkovićem Jerom, sama je po sebi čin sećanja i zahvalnosti. Prikuplja sredstva za nove projekte Iako iza sebe ima rezultate koji su dali nemerljiv doprinos očuvanju nacionalne kulture i stvaranju novih patriotskih pesama, profesorka Pavlović neretko sredstva za projekte prikuplja sama – od dobrih i plemenitih ljudi koji prepoznaju značaj njenog rada.

Umesto da iza nje stanu velike institucije koje bi morale da podrže ovakvo stvaralaštvo, ona se oslanja na podršku pojedinaca, prijatelja i ljubitelja muzike. To govori ne samo o njenoj istrajnosti, već i o iskrenosti misije koju nosi: da pesma, nastala iz ljubavi i žrtve, pronađe put do svakog čoveka.

Pesma koja ostaje

Posle više od osamdeset naučnih radova, brojnih priznanja i decenija pedagoškog rada, profesorka Pavlović najponosnija je na jedno – da se njene pesme pevaju. U vrtićima, u školama, na svečanostima, njene kompozicije postale su deo vaspitnog i kulturnog tkiva.

„Uradila sam dosta toga do sada. Drago mi je što se naše pesme primećuju. Ali moja želja je da sve rodoljubive pesme koje sam snimila sa Rašankicama, studentima i saradnicima, objednimo na jednom mestu. Volela bih da objavim zbirku rodoljubivih pesama koje poklanjamo svom narodu. To je moja želja“, otkriva ona.

Njene reči, njene pesme i njen rad pokazuju da patriotizam nije fraza, već živa sila koja traži trud, žrtvu i istrajnost. U vremenu ravnodušnosti, profesorka Biljana Belojica Pavlović svojim primerom vraća smisao pojmu „rodoljubiva pesma“.

Profesorka Pavlović od 2005. godine predaje na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Prištini – Kosovska Mitrovica. Iza sebe ima više od 80 naučnih i stručnih radova, dve monografije, brojne priručnike za nastavnike i studente. Predavala je i na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci, a dobitnica je više nagrada i priznanja, među kojima i Velike nagrade Zadužbine Radoljuba Nićiforovića. Godinama predvodi pevačke grupe Rašanke i Rašankice i hor Učiteljskog fakulteta u Leposaviću.

(Telegraf.rs)