Ova cena ekskurzije namenjena je "ovcama za šišanje": Mama rekla SVE usred sastanka u beogradskoj gimnazijI

I pored stalnog rasta cena, glavna tema u školama i na roditeljskim sastancima su đačke ekskurzije, koje se posmatraju kao neizostavni deo školske godine. Jedna mama, autor teksta na portalu Zelena učionica, navodi da su ekskurzije turističkog karaktera, neobavezne i sa minimalnim obrazovnim uticajem, što ih čini manje bitnim u poređenju s drugim problemima u prosveti. Ona opisuje i kako se u školi svog deteta pobunila, ali je bila jedina, pa je rezultat izostao.

Kako ona navodi, roditelji bi mogli da utiču na cenu ekskurzija odbijanjem da plate previsoke iznose.

Preporučujemo

U tekstu se poredi cena dvodnevne ekskurzije u Srbiji, koja košta gotovo polovinu minimalne plate, sa sličnim putovanjima u inostranstvu, koja su znatno jeftinija. Takođe se navodi da nastavnici u mnogim zemljama ne dobijaju dnevnice za vođenje učenika na put, što je u Srbiji uobičajena praksa.

- Primera radi, ovo su neke cene u inostranstvu: Put Pariz – Normandija (oko 220km), 4 dana, sve posete, obroci, usluge 200 evra. Put Milano – Torino (140km), ulazak u muzej, obrok, kreneš ujutru vratiš se posle podne 35 evra, sve uključeno. U Srbiji kreneš jedno jutro, vratiš se sledeće veče, detetu ti obezbede dva obroka za to vreme, za skoro 20.000 dinara (a roditelj uz to mora da obezbedi detetu novac za one obroke koji nisu obezbeđeni). Što se tiče nadoknade za nastavnike, u većini zemalja oni ne dobijaju dnevnice da vode đake na put. Moja drugarica u Francuskoj koja radi u polu-privatnoj školi, dobila je 50 evra po danu (nema po broju đaka kao u Srbiji). Oni koji misle da nastavnici u inostranstvu zarađuju mnogo bolje, pa je možda ok da ne dobiju dnevnice ili dobiju male, nisu upućeni u temu van granica ove zemlje - zaključuje ona.

Autor zaključuje da roditelji u Srbiji, umesto da se bore za bolji obrazovni sistem, pristaju da plaćaju visoke cene za turistička putovanja, dok istovremeno nisu spremni da izdvoje novac za važnije stvari, kao što je obezbeđenje u školi.

Na kraju teksta, autor iznosi svoj stav sa sastanka Saveta roditelja u III gimnaziji: "Kada sam na sastanku Saveta roditelja u III gimnaziji rekla da su cene skandalozne i namenjene ovcama za šišanje, bila sam jedina sa takvim stavom. Gledali su me kao da sam luda.

Rekli su “neka, bićemo ovce za šišanje”(!!!). Dok bi u inostranstvu bilo sramotno ovako nešto izjaviti, kod nas je, izgleda, sramota da kažeš da nećeš da platiš (jer možda ne možeš). Ja mogu. Ipak, ne pada mi napamet, makar bio jedini u čitavoj školi koji neće ići. On nema ništa protiv da bude drugačiji. Ništa mu neće faliti što nema iskustvo koje nema 95% dece u inostranstvu jer tami niti je praksa ići na turistička putovanja preko škole niti ih škole baš mnogo organizuju.

Turizam niti je zadatak škola, niti je nešto čemu škole treba da teže", poručuje ova mama.

(Telegraf.rs/Zelena učionica)