Knjaz Miloš Obrenović umro na današnji dan pre 165 godina

Miloš Obrenović, vožd Drugog srpskog ustanka, knjaz Srbije, centralna ličnost devetnaestovekovne Srbije čija je sasvim osobena umešnost dovela je postupnog oslobađanja od osmanske vladavine u 19. veku, umro je na današnji dan 26. septembra 1860. pre 165 godina.

Na čelu Srbije nalazio se od 1815. pobedom u Drugom srpskom ustanku, tada kao vožd, od 1817. kao knjaz, s tim što mu je nasledno knjaževsko zvanje Porta priznala 1830.

Preporučujemo

Kada je proteran 1839. nasledio ga je sin Mihailo Obrenović, takođe proteran 1842. pošto je na presto doveden Karađorđev sin Aleksandar.

Druga vladavina Miloša Obrenovića trajala je od 1858. kada je pozvan da se vrati u Srbiju, gde ostaje do smrti 1860.

Tokom Karađorđeve bune istakao se stekavši i zvanje vojvode.

Prelom se dogodio kada je Prvi srpski ustanak ugušen krajem 1813.

Pošto su Turci ponovo osvojili Srbiju, odnosno pašaluk, na talasu opšte panike i beznađa dogodio se masovni beg ne samo ustaničkih prvaka, uključujući Karađorđa, nego i velike mase naroda, preko Save i Dunava na prostor ondašnje habzburške Austrije.

Među retkima koji su uprkos svemu, u vreme kada je posvuda vladao panični strah, odbili beg, našao se tada i Miloš Obrenović.

Sulejman paša Skopljak koji se ustoličio u Beogradu, po proterivanju Srba, proglasio je istina amnestiju, koja je bila mrtvo slovo na papiru. U stvarnosti, Turci su se ponašali gore nego uoči Karađorđeve bune 1804. u vreme strahovlade dahija.

Turski Beograd pretvoren je u veliku tržnicu hrišćanskog roblja. Opšti strah i nesigurnost dovešće do odmetanja u šume, hajdučije. Paralelno, i na prostoru Austrije položaj izbeglih bio je katastrofalan.

Posle perioda mučnog primirja, Miloš prihvata insistiranje istaknutih Srba da se stavi na čelo novog ustanka. Iako je odbio da podrži Hadži Prodanovu bunu septembra/oktobra 1814. kada je takođe predlagan za vožda, proleća naredne 1815. stavlja se na čelo bunta koja će postati znan kao Drugi srpski ustanak.

Grupa srpskih prvaka iz Rudničke, Valjevske i Beogradske nahije, njih pedesetak, dogovorili su se prethodno u Rudovincima i Vreocima da se podigne ustanak. Vođstvo je nametnuto Milošu Obrenoviću tokom sastanaka u manastiru Vraćevšnici, Lunjevici i Dragolju.

Potom, na narodnom saboru u Takovu, na Cveti, 23. aprila 1815, gde su se uglavnom našli viđeniji Srbi iz rudničkog i čačanskog kraja, Miloš Obrenović je, kako je prethodno određeno, proglasio podizanje ustanka.

Podigavši krstaš barjak uputio je poziv da se narod diže na oružje. Iguman Vraćevšnice Melentije Pavlović blagoslovio je i pričestio ustanike.

Težišni deo ustanka odvijao se tokom naredna četiri meseca. Prvi sukobi izbili su na Rudniku, Jovan Obrenović, Arsenije Loma, Sima Paštrmac, Blagoje iz Knića, napali su Turke koji su sakupljali porez.

Jovana Obrenovića, rođenog brata, i Lazara Mutapa, Miloš tada upućuje na Turke put Čačka, dok je Milutina Garašanina usmerio da zapreči prolaz od Beograda. Sam Miloš se u prvom periodu zadržao na Rudniku na koji je prodrlo nešto Turaka koje je uputio Sulejman paša Skopljak.

Odlučio se potom da zauzme Palež, današnji Obrenovac, kako bi presekao nastupanje Turaka od Beograda, tada važan i zbog veze sa Sremom odakle je, kao i tokom Karađorđeve bune, stizalo snabdevanje oružjem, municijom, hranom. Vojne, graničarske vlasti Austrije pritom su odlučno sputavale ma kakvu pomoć ustanicima, koju su prikupljali i slali bolje stojeći austrijski Srbi, posebno karlovački mitropolit Stratimirović.

Miloš je maja oslobodio i Valjevo, da bi se potom vratio do Čačka, gde su bile u toku borbe na Ljubiću.

Nakon četrdesetak dana teških borbi Turci su na Ljubiću poraženi. Zatim su sledila oslobađanja Kragujevca, Batočine, Grocke, poraz Turaka kod Požarevca u prvoj četvrtini jula, pa oslobođanje Karanovca, današnjeg Kraljeva.

Pritom, Miloš je bio neobičan ustanički vožd. Hrabro je predvodio ustanike, direktno učestvovao u borbama, ali se prema poraženim Turcima ponašao bitno drugačije od Karađorđa.

Štitio je njihove porodice, nije se svetio, za žene i decu Turaka je obezbeđivao siguran odlazak, uopšte sve je činio da se postigne razuman sporazum. Sve vreme je insistirao da je njegova buna usmerena protiv samovolje Skopljak paše, a ne protiv Turaka uopšte, pogotovo ne protiv Porte odnosno sultana.

Visoka porta u Istanbulu uputila je vojsku, kaznenu ekspediciju, iz Bosne. Miloš ih je dočekao sredinom jula kod Dublja u Mačvi gde ih je potukao, a zapovednik Ibrahim paša je zarobljen. Boj kod Dublja ispostavio se kao prelom, bio je to kraj oružanog dela Miloševe bune.

Posle pregovora sa bosanskim Huršid pašom u Podrinju, Miloš se zaputio u dolinu Morave na pregovore sa Marašli Ali pašom, što je završeno sporazumom početkom septembra. Promenjene okolnosti nakon Napoleonovog poraza u Rusiji navele su Portu na popuštanje.

Pošto je Marašli Ali paša postavljen za beogradskog vezira Miloš će postupno, malim koracima, osmišljenom diplomatijom, s velikim naporom i izdašnim potkupljivanjem, izvlačiti povoljniji položaj za Srbe.

Postignuti sporazum predviđao je da Turci više ne zalaze u narod, da borave isključivo u varošima, što je značilo i da su dažbine turskim vlastima nadalje prikupljali sami Srbi.

Dvovlašće je potvrđeno sultanovim beratom 1816. U Beogradu je utemeljena Narodna kancelarija, sa zastupnicima 12 nahija. Predviđeno je mešovito sudstvo.

Postupno, Milošu je uspelo da izvede krupan društveni preobražaj, gotovo nepojmljiv u to vreme.

Razvlastio je turske veleposednike, oduzeo im zemljišne posede, uz razumno obeštećenje, a zemlju podelio seljacima, sunarodnicima. Samostalan život Srba seljaka, bez terora Turaka, omogućiće polagan oporavak i napredak sela, a onda i trgovine sa susednom Austrijom, gde je izvožena najviše stoka.

Bio je to kraj feudalnog poretka u Srbiji, čime su postavljeni temelji građanskog modela društva koje će postupno biti građeno u Srbiji daljih stotinak godina.

Sastavni deo tog reformnog procesa bilo je potpuno pravno izjednačavanje svih građana Srbije, nezavisno od porekla, što je podrazumevalo i Jevreje, čiji je položaj širom Evrope u to vreme bio neravnopravan, neretko i vrlo težak.

Ideje francuske revolucije i tekovine Napoleonovog doba bile su tada, privremeno, poražene.

Činjenica da mu je uspelo da dotadašnja spahijska zemlja bude podeljena seljacima, bila je, bukvalno, revolucionarna, kako je primetio još veliki nemački istoričar Leopold Ranke.

Tokom Narodne skupštine 1817. Miloša Obrenovića su sunarodnici proglasili za naslednog knjaza.

Iako se po pravilu ističe da je vladao vrlo samovoljno, da je odstranio brojne protivnike, uključujući i samog Karađorđa 1817. ili da je bio nepismen, što je upitno, ostaje činjenica da je tokom njegove vladavine u Srbiji izgrađena čitava mreža prosvetnih institucija.

Utemeljio je Licej kao i gimnaziju u Kragujevcu, dve polugimnazije, 82 osnovne škole. Bio je i veliki dobrotvor Matice srpske.

Tokom prve vlade knjaza Miloša Obrenovića, nepunih četvrt veka, u Srbiji je podignuto ili obnovljeno neverovatnih 239 crkava, među njima njegovim sredstvima 53.

Uspelo mu je da Crkva na prostoru kneževine bude predvođena srpskim arhijerejima, čime je odstranjena vlast Carigradske patrijaršije, što je imajući u vidu tragično iskustvo Srba sa grčkim sveštenstvom i posebno vladikama, omrznutim fanariotima, imalo ogroman značaj. Porta je to potvrdila 1830.

Mučnim manevrisanjem, i potkupljivanjem, postepeno je širio samoupravna prava Srbije, što je potvrđeno sultanovim hatišerifima iz 1830. i 1833. Ovim drugim Srbija je dobila i teritorijalno proširenje, priključivanjem još šest nahija, što je podrazumevalo otprilike čitav prostor koji je sačinjavao Karađorđevu Srbiju.

Osim proširenja autonomije, Milošu je tada dodeljeno i nasledno zvanje knjaza, predviđen isključivo za njega, pošto je u Srbiji inače bilo lokalnih glavešina koji su nazivani kneževima, dok je knjaz Miloš bio jedinstven.

Izgnan 1839. boravio je prvo u Vlaškoj potom u Beču. Voljom većine vratio se na presto Srbije, posle Svetoandrejske skupštine 1858.

Ovaj svet knjaz Miloš Obrenović napustio je 26. septembra 1860. u Topčideru.

(Telegraf.rs/Tanjug)