Stigli strašni podaci za Srbiju! Oglasio se Zavod za statistiku: Evo šta se desilo od januara do avgusta

Ovim brojkama se nismo nadali i porazne su za sve nas! Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je od januara do avgusta 2025. godine zabeleženo čak  24.736 više umrlih nego rođenih.

U odnosu na isti period prošle godine, broj živorođenih smanjen je za 1.544 ili 3,9 odsto.

Preporučujemo

Broj preminulih manji je za 3.077, što predstavlja pad od 4,7 procenata.

Natalitet (stopa rađanja) u Srbiji je prilično nizak i trend je padajući.  U 2024. godini u Srbiji je rođeno 60.845 beba.  Ukupna stopa fertiliteta (prosečan broj dece koje jedna žena rodi tokom svog reproduktivnog perioda) je za 2024. iznosila 1,63.

Srbija je u boljem položaju nego neke zemlje u regionu (ali ne dosta da izbegne pad stanovništva), jer ima malo višu stopu fertiliteta nego npr. Albanija, ali s druge strane svejedno ispod potrebnog nivoa za reprodukciju. Pri prosečnom trendu, natalitet opada, žene postaju starije kada rađaju prvo dete (prosečna starost prvog deteta je ~29 godina, a prosečna starost žene pri rođenju deteta je iznad 30).

Ove brojke dokaz su da se nažalost nastavlja dugogodišnjeg trend, ali sada sa još izraženijim posledicama.

Negativan prirodni priraštaj je karakteristika gotovo cele Srbije. Regionalne razlike su značajne, pa tako Beogradski region beleži najmanje negativnu stopu, dok region Južne i Istočne Srbije ima najgoru vrednost, što ukazuje na velike disparitete u ekonomskim i životnim uslovima.

U celoj zemlji, tek nekoliko opština uspeva da ostvari pozitivan prirodni priraštaj (tradicionalno su to Tutin, Novi Pazar, Sjenica, uz povremeno Novi Sad i Zvezdaru), dok ostatak države beleži pad stanovništva.

Prema podacima, prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta je oko 29 godina. U gradskim naseljima, taj prosek je još viši, dostiže i 31,3 godine. Odluka da se rađa kasnije, često iz uslovljena produženim školovanjem, nestalnim zaposlenjem i nerešenim stambenim pitanjem, a direktno utiče na nisku ukupnu stopu fertiliteta od 1,63, jer se šanse za rađanje drugog ili trećeg deteta smanjuju.

Iako Srbija, sa stopom fertiliteta od 1,63, jeste u nešto boljem položaju nego neke zemlje u regionu (npr. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su takođe suočene sa sličnim ili gorim stopama), ona je i dalje znatno ispod nivoa proste reprodukcije od 2,1.

(Telegraf.rs)