Kragujevčanka izašla na 120 dejtova, upoznala 120 muškaraca, ali nije našla pravog: "Tražila sam minimum"

Komunikacija nam se svela na društvene mreže, pa se čini da nikada nije bilo teže upoznati srodnu dušu. Starije generacije ne mogu da odole, a da ne ubace ono svoje "U moje vreme"... U njihovo vreme je, smatraju oni, sve bilo prirodnije, bolje, jednostavnije, odeš na prelo, na poselo, na vašar i upoznaš nekog. A danas? Pa danas je drugo vreme, posela nema, ni prela, a i vašari su sve ređi.

Evo priče jedne Kragujevčanke koja najbolje ilustruje potragu za "drugom polovinom".

Preporučujemo

Koliko je teško upoznati srodnu dušu, poteškoće koje se sreću na aplikacijama za upoznavanja, kao i odgovor na pitanje zašto je sve veći broj mladih ljudi sam, dala je  sagovornica, koja je izašla na 120 dejtova, popila 120 kafa, upoznala 120 različitih muškaraca, ali nije upoznala onog pravog.

"Niko mi nikad ne prilazi"

"Imam 29 godina, dva završena fakulteta, par kurseva, svoj stan, auto i posao. Mnogi bi rekli da izgledam poželjno, idem u teretanu, samim tim mi ništa ne fali. Kako je došlo do 120 dejtova? Došlo je tako što mi je dosadilo da budem sama, želim da sa nekim podelim, dan, lepo i ružno, budućnost. Često izlazim u grad, imam prijatelje, ali mi niko nikad ne prilazi. Traženju momka sam onda pristupila kao traženju posla.

"Svakom ko me pozvao sam dala šansu"

"Napravila sam profil na mrežama za upoznavanja i tamo selektovala šta tražim. Nije to bilo puno stvari. Tražila sam da taj neko ima posao, da vozi i želi vezu u pravom smislu te reči. Dakle, to je bio neki minimum. Javljali su se momci različitog izgleda, statusa, mentalnog sklopa. Odlučila sam da svakom ko me je pozvao na kafu dam šansu, jer dok se ne vidite sa nekim uživo, ne znate šta je i kako je. Propadala je jedna po jedna kafa, do 120. Vodila sam statistiku, dakle isto kao da tražim posao. Pa sam gledala da izbor kandidata sužavam. Međutim, kako su se krugovi sužavali došlo je do toga da kandidata više nema. Onda sam digla ruke i oslonila se na sudbinu. Ništa drugo mi nije ostalo.

"Udarac na ego i sujetu"

"Ukoliko se pitate šta je sve prouzrokovalo problem, odgovor je dosta toga i uopšte nije čudno što je danas veliki broj ljudi sam. Jedan od razloga što su muškarci odustajali od mene jeste velika samostalnost i nezavisnost, na svim poljima, što kod muškaraca izaziva nekad bez razloga udarac na ego i sujetu", navodi ova devojka.

"Ili su hteli odmah da se žene ili imali traume"

"Sa druge strane, svi kažemo ne tražim ništa previše, da se razumemo i poštujemo. Međutim, u praksi je to mnogo teško, ljudi su vaspitani na različite načine, različito komuniciraju, nekada se vrednosti ne poklapaju, a tek da dođemo do navika, koje je potrebno uklopiti i uskladiti da bi jedan odnos funkcionisao. U mom slučaju ili su ljudi odmah hteli da se ožene ili su zbog "traume" hteli nešto neobavezno. O slojevitim prošlostima, propalim brakovima, deci, porocima i da ne pričam. Sve moje dejtove bih mogla da predstavim kao studiju slučaja i neki sveopšti zaključak jeste da je našim generacijama usađeno u svesti da smo najbolji i da na manje od toga ne treba da pristajemo, a sve je manje od toga", završava priču sagovornica koja ni posle 120 dejtova nije pronašla muškarca sa kojim je mogla da ostvari bilo kakvu vezu emotivnog tipa.

Ipak, priča sagovornice pokazuje da je za ljubav ipak potreban trenutak i da proces potrage i selekcije na funkcioniše u emotivnom svetu, a da aplikacije nekada mogu da odvedu u sasvim drugom smeru.

Imate li i vi slična iskustva? Koristite li duštvene mreže? Da li se i danas ljudi upoznaju preko zajedničkih poznanika ili je to davna prošlost? Imate li priču o tome gde ste upoznali bivšeg/sadašnjeg dečka/devojku?

(Telegraf.rs / InfoKG)