Ovaj savet svaka žena u Srbiji mora da posluša: Opasnu bolest koja odnosi mnogo života treba otkriti na vreme!

Prema aktuelnim pokazateljima i statistici, u Srbiji muškarci najčešće umiru od raka pluća, a žene od raka dojke. Ova bolest može biti nemilosrdna, te se često pribegava odstranjivanju jedne ili obe dojke. Za svaku ženu ova situacija je, ne samo životno ugrožavajuća, već i ostavlja duboke psihološke tragove zbog fizičke promene koja sledi, a tada glavnu ulogu preuzima plastični hirurg.

Iako je rak dojke najčešći maligni tumor kod žena u našoj zemlji, on je u potpunosti izlečiv ako se otkrije na vreme, te lekari apeluju na redovne kontrole. Kada žena sazna da ima rak, svesna je da je čeka trnovit put do pobede.

Preporučujemo

Tokom oktobra, koji se obeležava kao međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, sprovode se različite aktivnosti i kampanje kako bi se podigla svest i edukovala javnost o značaju ranog otkrivanja ove bolesti, pravovremenog i kvalitetnog lečenja i istovremeno pružila podrška osobama obolelim ženama.

Prema rečima pukovnika prof. dr Nenada Stepića, načelnika Klinike za rekonstruktivnu hirurgiju i opekotine na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u emisiji "Zdravo sa Ivanom", uvek treba imati empatiju prema takvim pacijentima i ne izigravati velike, nedodirljive lekare, pa se prisetio slučaja kada mu je pacijentkinja upravo bila njegova prijateljica.

"Pozitivan pristup jako bitan"

"Dakle, ne možemo mi samo lečiti skalpelom ili lekovima, moramo lečiti i rečima. Ja sam imao primer moje prijateljice kojoj smo otkrili karcinom dojke. U toku dijagnostike, otkrili smo promene i na drugoj dojci. Kod nje smo dobili dva različita karcinoma u dve dojke, to mi se jedanput samo desilo i odstranjene su obe dojke. U međuvremenu ona je doživela još jednu porodičnu traumu, rastanak sa suprugom, ostala sa dvoje dece, znači ceo svet joj se srušio. Ja sam razgovarao sa njom i rekao sam joj: 'Vidi, nazad ne možemo, gore od ovoga ne može, hajmo sad glava gore hajde da vidimo šta možemo da uradimo. I rekao sam joj, imaćeš agresivnu terapiju, kupi sebi odmah periku, ostaćeš bez kose, ali to je prolazna faza, kosa će ponovo izrasti.' Ona je u potpunosti meni verovala i uradila sve što sam rekao, čak mi je u jednom trenutku rekla kupila sam četiri perike, svaki dan ću da menjam frizuru. I taj pozitivan pristup je ono najbolje kad možete da postignete kod pacijenta, prisetio je dr Stepić.

Kako se dalje priseća pukovnik, njegova prijateljica je danas zdrava žena i najnormalnije funkcioniše.

"Oba karcinoma su pobeđena, potpuno je zdrava, nema remisije bolesti, nema ničega, ali mislim da je ona sama najviše uradila sama za sebe. Pored svih naših hirurških i nehirurških procedura i lečenja, taj psihološki momenat gde je ona shvatila da ona mora da se bori i zaista iskreno verovala u pobedu i ona je pobedila i ta pobeda je njena. Mislim da je isključivo to njena pobeda i apelujem na sve žene, nakon tog prvog šoka i golgote, saznanja da imaju karcinom da moraju verovati svojim lekarima ukoliko im kažu da se vredi boriti, da rak dojke može da se pobedi i da će sve biti kako treba, poručio je profesor Stepić.

Kako izgleda rekonstrukcija dojke? 

Objasnio je pukovnik i kako izgleda postupak rekonstrukcije dojke, pa istakao kako se ona radi u dva akta, svaki akt iziskuje odsustvo sa posla ukupno oko tri meseca, a ponekad i kraće, kao i da rekonstrukcija "nije hir".

"Često ljudi koji etiketiraju žene ne prave razliku između estetske hirurgije i ove zdravstvene, odnsono funkcionalne. Ovo ne može da bude hir, ovo je logičan proces i ono što meni je jako drago da su i lekari, javnost, i same žene shvatile, da je završetak lečenja zapravo rekonstrukcija dojke. Bez obzira na godine starosti, i one nisu ograničenje. Ministarstvo zdravlja i RFZO u potpunosti su prihvati troškove lečenja, odnosno rekonstrukcije dojke kod ovakvih pacijentkinja. Te žene prolaze kroz jedan mukotrpan period lečenja, koji podrazumeva odstranjenje dojke, delom ili cele dojke, nekada i obe dojke, i naravno kad prođe taj prvi udar, i taj prvi šok zbog bolesti koju poseduje kad se završi period hemioterapije, zračenja postavlja se pitanje socijalizacije. Za jednog lekara ne postoji veća satisfakcija nego kada vrati osmeh na lice pacijentu. Ne smemo glumiti nedodirljive lekare, moramo biti dostupni, pristup lekara je jako bitan, e sada, kako odabrati? Pa sigurno ne preko društvenih mreža. Preporuka zadovoljnih pacijenata je tu važna i oni znaju međusobno ko i kako radi, objasnio je prof. Stepić.

Šta država pokriva i kada?

Da bi država pokrila troškove postoje određeni uslovi, ne može se odstranjivati dojka preventivno, već samo ako je žena imala rak, ili ako konzilijum donese odluku zbog visokog rizika da se pojavi ova bolest u konkretnom slučaju.

"Potrebno je da žena ima potvrdu da je imala karcinom dojke, to je jedini uslov. Da pomenemo recimo Anđelinu Džoli, kod koje je urađena subkutana mastektomija dojke, ona je to uradila preventivno, takve operacije ne idu o trošku RFZO. Osim, ako onkološki konzilijum odluči, da je izuzetno visok rizik, onda se na osnovu odluke radi, ali to je zaista retko", objasnio je profesor na kraju.

(Telegraf.rs)