"Ulazimo u Paraliju. Aplauzi, uzvici, suze": Tako su Grci dočekali grupu Srba, a HIT je priča čime su putovali

U današnje vreme, videti nekoga da vozi čuvenog "fiću" ili "stojadina" veoma je redak prizor. Ne viđa se to često ni na nekim kratkim relacijama, poput vožnje po gradu, a kamoli na dugim putovanjima. No, izuzetaka uvek ima, a jedan od njih se dogodio ovih dana i to ni manje ni više na deonici dugačkoj više od 580 kilometara. Reč je, naime, o svojevrsnoj ekspediciji od Šumadije do Grčke, odnosno od Kragujevca do Paralije.

Pogađate, na taj put neko je krenuo pomenutim "oldtajmerima". Autor priče "Put koji se pamti – Ekspedicija Kragujevac–Olimp 2025" je Dragan Gaca Stojanović, koji je ujedno i predsednik Udruženja srpsko-grčkog prijateljstva FILOS – Kragujevac.

Preporučujemo

- Svaka velika priča počinje u malim, gotovo neprimetnim trenucima. Naizgled, sve deluje jednostavno: nekoliko "fića" i "stojadina", par starih registarskih tablica, entuzijazam zaljubljenika u prošla vremena. Ali, da bi se iz Kragujevca stiglo do podnožja Olimpa, nije bila dovoljna samo ljubav prema automobilima – bila je potrebna ozbiljna priprema i podrška – počinje Dragan svoj raport sa više nego zanimljivog putovanja, na Fejsbuk grupi Grčka Info.

Naravno, pre polaska na tako "daleke puteve", svaki automobil iz kolone je morao da prođe detaljan tehnički pregled. Kaže da je na proveru bilo stavljeno sve – od kočnica, svetala i amortizera, pa do onih najsitnijih detalja koji u vožnji znače život.

Posebno su u jednom autoservisu majstori još jednom zavirili pod haube, zategli šrafove, naštelovali zazore i dodali sigurnost vlasnicima koji su možda malo više drhtali od svojih automobila. Jer, kako Stojanović kaže, svako od tih vozila nosilo je deo istorije, a sada i veliku odgovornost da stigne do cilja.

Da bi sve to uopšte bilo moguće, razume se da su Kragujevčani imali značajnu podršku turističkih agencija, kompanija, donatora. Ipak, jedna pomoć se izdvojila.

- Opština Katerini je prepoznala simboliku ovog puta i pružila ruku preko granice. Svi zajedno utkali su sebe u ovu ekspediciju, pokazavši da je prijateljstvo jednako važno kao i benzin u rezervoaru – kaže predsednik pomenutog Udruženja.

I onda – trenutak polaska. Bilo je to, veli Dragan, kasno uveče, oko 23 h, sa platoa ispred Skupštine grada Kragujevca.

- Kiša lagano rominja, mokri asfalt sija pod svetlima automobila. Nema pompe, nema raskošne scenografije – samo aplauzi, povici podrške, osmesi i ruke koje mašu. Televizijske kamere "Prve" i "RTK-a" beleže kadrove za istoriju. U koloni – sedam vozila. Mali karavan, ali sa srcem većim od svake flote – ističe on.

Posle nekih stotinak kilometara napravili su prvu kraću pauzu da bi, kako Dragan kaže, proverili jesu li "fiće" i "stojadini" raspoloženi za put. Srećom, sve je bilo u redu.

- Nastavili smo dalje, a autoput je, kao nikada do tada, odzvanjao trubama kamiondžija i vozača koji su nas pozdravljali. Ta podrška sa puta bila je gorivo za dušu – naglašava Stojanović.

Prvo veće zaustavljanje bilo je u Predejanama. Kao što se zna, to mesto već decenijama upisano je u putničku kulturu, odnosno lokaciju gde se prave pauze na putu ka Grčkoj.

- Dočekali su nas sa toplim kafama i čuvenim lepinjama sa kajmakom. Sedeli smo tamo, gledali jedni druge i shvatali – nismo krenuli samo na put, krenuli smo na vremeplov – opisuje ovu ekspediciju Dragan.

Kaže da je granica sa Severnom Makedonijom bila sledeći veliki trenutak. Kolona "fića" i "stojadina" izazvala je osmehe i mahanja i kod onih večito ozbiljnih policajaca i carinika.

Tik po prelasku granice, dočekao ih je domaćin i prijatelj Zlatko koji je postao njihov vodič, zaštitnik, ali i "brat po putu". Zahvaljujući njemu, ističe Stojanović, rezervoari su im bili punjeni na tri pumpe, sve kao poklon i sve kao dokaz da dobrota i entuzijazam prelaze sve granice.

U jednom hotelu u Negotinu, domaćini su ih, veli, dočekali sa toplinom, vinima i pričama o svom kraju. Predstavnici lokalnih vinarija i ljudi iz jednog autoservisa su svojim gestovima pokazali da prijateljstvo može da se rodi i za jednim stolom i ispod jedne haube.

Međutim, ni u životu ni na putovanjima, malo kad stvari teku uvek glatko. Pojavili su se prvi problemi.

- I baš kada smo pomislili da sve ide savršeno, stigao je prvi ozbiljan problem. U Đevđeliji, naš "stojadin 128-ica" ostaje bez propelera na hladnjaku. Napetost, nervoza, traženje rešenja. A onda – Kristijan Avramov. Mladić prilazi i nudi deo sa svog "juga". Bez mnogo reči, bez premišljanja kaže: "Evo moj propeler, pošto žurite, moj auto može da sačeka" – prisećao se Gaca divnog gesta tog mladog čoveka.

U tom trenutku, vesela ekipa iz Kragujevca shvatila je da ta ekspedicija nije samo put, već jedna specifična mreža ljudi, slučajnih susreta i dobrih duša koje ih guraju napred.

- To je dokaz da junaci ne nose plašt – junaci voze jugiće – poručuje Stojanović.

Na granici sa Grčkom ponovo su, uz pomoć prijatelja, punili rezervoare. Nastavili su ka odredištu, a usput su, veli, imali prizor za film.

- Na autoputu prolaznici nas slikaju, mašu, a "fiće" i "stojadini" postaju zvezde. Svako ko nas je sreo osećao je da je svedok nečega posebnog – ističe Dragan.

No, kruna svega je bio ulazak u čuveno "srpsko" letovalište.

- Policija nas zaustavlja, i na trenutak zbunjuje, a onda uključuje rotaciju i sirenu. Oni nisu tu da nas kazne, već da nas sprovedu. I tako, pod rotacijom i uz zvuke sirene, ulazimo u Paraliju. Od semafora – nepregledan niz ljudi. Aplauzi, uzvici, telefoni u rukama, čak i suze u očima nekih starijih turista koji su se setili svojih prvih "fića" – prepričava Stojanović ove nezaboravne trenutke.

Na platou ispred crkve im je priređen doček. Zamenica gradonačelnika Katerinija Elina i turistički menadžer Vangelis dočekali su ih kao prave ambasadore prijateljstva.

- Gomila turista prilazi, raspituje se "koliko koštaju, koliko su stari, koliko može da razvije". Deca se slikaju, stariji pripovedaju uspomene. A naši "fiće" i "stojadini", parkirani u redu, stoje mirno, kao da govore: "Šta je vama ljudi, pa ovo je samo još jedna vožnja" – duhovito dočarava atmosferu iz Paralije predsednik pomenutog Udruženja.

Na kraju, Dragan naglašava da za njega i ekipu iz Kragujevca ovo nije bila samo vožnja.

- To je bila priča. Priča o nostalgiji, o prijateljima starim i novim, o velikoj ideji koja je spojila gradove, države i generacije. I zato, dok su poslednji aplauzi odjekivali Paralijom, svi smo znali isto – "Ekspedicija Kragujevac–Olimp 2025" postaće deo legende – zaključuje Stojanović.

(Telegraf.rs)