Marko se sprema za najveći poduhvat na svetu: Čekaju ga 4 PRETEŠKA izazova, trčaće na -20°!

Veliki srpski humanitarac koji stoji ispred fondacije "Zajedno možemo", Marko Nikolić, a sa kojom je do sada pomogao i usrećio nebrojeno mnogo porodica širom naše zemlje, sada ima novu misiju. Sprema se na, kako kaže za Telegraf.rs, najveći humanitarni poduhvat na svetu koji je planiran za decembar, a sve kako bi pomogao da troje bolesnih mališana ozdrave.

Do sada je pretrčao Marko više od 1420 kilometara kroz pustinju Maroka, suočio se sa paklenim temperaturama, žuljevima i toplotnim udarima. Potom je prešao 2500 kilometara kroz Crnu Goru i Srbiju biciklom, kajakom i trčanjem. Popeo se na Kilimandžaro sa 23 kilograma na leđima i istrčao 1000 kilometara od Niša do Atine. Sve te kilometre i sve te borbe nije radio zbog sebe, ističe on, nego za bolesnu i ugroženu decu.

Preporučujemo

"Cilj su životi dece"

Cilj, kako nam kaže, i ovog puta nije lična slava, već životi dece.

"Za tri teška mala borca koja čekaju pomoć. Ja nisam broj jedan. Nisam ja u pitanju. U pitanju su naša deca. Borim se da ceo svet vidi da smo zemlja dobrih ljudi, da ceo svet vidi da se vredi boriti za život. Moj život je sitnica u odnosu na njihova mala, nevina srca. Ovo nije moj poduhvat – ovo je borba za tri života.“ – kaže Marko, čovek koji veruje da humanost nema granice i da snaga nije u telu, već u srcu.

"Ovo je podsećanje da nismo sami, da jedno malo dobro delo može promeniti ceo svet. Ovo je poziv svima da budu deo najveće borbe za život – da pomognu deci kojoj svaki dan znači šansu za budućnost", naglašava on.

Objašnjava nam potom Marko i kako će izgledati iscrpno humanitarno putovanje koje ga čeka u decembru, i, po svemu sudeći, neće mu biti nimalo lako.

Čekaju ga 4 teške etape 

"Etapa 1: Uspon na Akan Kagvu u Argentini, najviši vrh Južne Amerike (6.962 m). Etapa 2: Trčanje 500 kilometara kroz Sibir, po minusima i d0 20 ispod nule, kroz snežne pustinje i beskrajne horizonte. Etapa 3: Trčanje 500 kilometara kroz pustinju, kroz paklene vrućine i peščane oluje. Etapa 4: Vučenje automobila ili malog aviona 60 kilometara, test granica snage, volje i izdržljivosti", detaljan je Marko.

Ovaj poduhvat nije moguć bez brutalnih priprema, pa zato Marko već mesecima trenira na režimu koji više liči na, kako opisuje, vojni "butkamp" nego na standardni sport.

"Adaptacija na ekstremne temperature - trčanja i treninzi na temperaturama od - 6 stepeni, kao i simulacije trčanja u visokim toplotama, kako bi telo podnelo i Sibir i pustinju. Zatim, potrebni su i visoko intenzivni treninzi (HIIT), odnosno, svakodnevno vežbanje na granici izdržljivosti, kombinacija snage i kardio režima.

Funkcionalni trening i nošenje tereta - priprema za vučenje automobila, sa treninzima u kojima vučem gume, lance i teške blokove. Na kraju, jako je bitan i neophodan i mentalni trening, a to je svaka granica koja se probija na treningu, svaka kap znoja, a koja je deo psihičke adaptacije za pakao koji dolazi", govori nam, za sada, istarajan Marko u svojoj humanoj nameri

Treninzi su ternutno, priča nam on dalje, teški i svaki dan je borba, ali ne  planira da posustane.

"Ulazim u minus, izlazim mokar i iscrpljen, guram telo do granica bola. Ali tako mora, jer ako ja ne dam maksimum, kako da očekujem da neko dete dobije svoju šansu? Moje pripreme nisu samo fizičke, to je borba za tri života. Sve je to za tri mala borca koja čekaju pomoć",  zaključuje Marko.

(Telegraf.rs)