Obeležen Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Jajincima

Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja tokom Drugog svetskog rata obeležen je danas državnom ceremonijom kod Centralnog spomenika u Spomen-parku "Jajinci", a predvodio je izaslanik predsednika Republike Srbije Miloš Vučević.

Na državnoj ceremoniji prisustvovali su ministri Vlade Srbije Milica Đurđević Stamenkovski, Zoran Gajić, Dejan Vuk Stanković i Snežana Paunović.

Preporučujemo

Venac u ime predsednika Republike Aleksandra Vučića položio je savetnik predsednika Miloš Vučević, a nakon što je orkestar Garde Vojske Srbije izveo himnu "Bože pravde", vence i cveće položili su i direktor BIA-e Vladimir Orlić sa saradnicima, predstavnici Grada Beograda, članovi Nacionalnog saveta romske nacionalne zajednice Srbije, predstavnici Jevrejske zajednice Srbije i članovi porodica nastradalih.

Bele ruže na spomenik stradalima položili su i predstavnici diplomatskog kora, među kojima, ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko i ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad.

Prisutnima se obratio preživeli logoraš Slavko Milanović koji je naveo da se ovom komemoracijom čuva uspomena na nevine žrtve i poručuje budućim generacijama, posebno mladima koji danas postaju ljudi, da su fašizam i nacizam veliko zlo koje deli ljude po rasi, naciji i veri.

"To je ideologija koja ne može i ne sme da ima budućnost isključivo na svetu, a posebno na nekadašnjim jugoslovenskim prostorima", rekao je Milanović.

Poručio je da je u Jajincima tokom Drugog svetskog rata dogodilo do tada neviđeno zlo, podsećajući da je streljano oko 80.000 ljudi.

"Ali, nažalost, ljudi nisu ubijani samo ovde, jer je Beograd bio jedinstven grad u okupiranoj Evropi, jedinstven po tome što je imao više koncentracionih logora na svojoj teritoriji. Pored Jajinaca, sistematske likvidacije vršene su i u logorima na Banici, Sajmištu, Zemunu i Topovskim šupama", rekao je Milanović.

Jajinci su, kako je ispričao, bili samo još jedan u nizu stratišta za Srbe tokom Drugog svetskog rata, a pored Srba su ubijani i ljudi drugih nacija, svi za koje su nacisti smatrali da mogu da predstavljaju pretnju nacističkoj ideologiji.

Milanović je istakao i da je naša obaveza da najstrože osudimo današnje pojave neonacizma i neofašizma, kao i da moramo osuditi reviziju istorije Drugog svetskog rata u kojoj se pobednici proglašavaju za zločince i krivce.

"Mi članovi Udruženja Jasenovac iz Beograda preživeli kao deca u logorima NDH, potomci i poštovaoci smatramo da održavanje današnje komemoracije u Janjincima ima neprocenjivu i trajnu vrednost, posebno u vreme kada u svetu i u Evropi, a i mi ovde naglašavamo naročito u Hrvatskoj, dolazi do masovnih pojava koje rehabilituju nacizam i fašizam", naveo je i dodao da je nedopustivo da se tako nešto događa u zemlji koja je članica EU.

Milanović je istakao da se mora osuditi umanjenje ili potpuno negiranje stradanja nevinih žrtava rata, civilnog stanovništva, staraca, žena i dece.

Na kraju državne ceremonije održan je prigodan kulturno-umetnički program.

Streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine, a nemački Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. godine vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa, kako bi sakrio tragove zločina.

Komisija za utvrđivanje ratnih zločina, koja je formirana odmah po završetku Drugog svetskog rata, nakon istrage je iznela podatak da je na stratištu u Jajincima stradalo 80.000 ljudi.

U Jajince su redovno dovođeni i streljani logoraši iz Banjičkog logora, a kao mesto za stratiše izabrano je bivše vojno strelište u blizini Jajinaca, ispod Avale, kao najpodesniji prostor kako za pogubljenja desetina hiljada ljudi, tako i za sahranjivanja onih koji su ubijeni ugljenmonoksidom u dušegupkama.

Okolna gusta šuma i postojanje nasipa i grudobrana, činili su ceo prostor adekvatnim za neometana streljanja.

Strelište se nalazilo na drumu Beograd - Avala u selu Jajinci. Do njega se dolazilo iz dva pravca - iz Beograda i iz Rakovice.

Zarobljenici osuđeni na smrt dovođeni su u Jajince Avalskim drumom iz beogradskih zatvora i logora. Po izlasku iz kamiona, žrtve su, uskom, krivudavom stazom, sprovođene do mesta egzekucije. Na putu do stratišta nekada bi satima čekali ispod nadstrešnica improvizovanih baraka, do trenutka kada bi došao red za njihovo pogubljenje.

Za kopanje raka u Jajincima u koje su sahranjivana tela streljanih i ugušenih ugljenmonoksidom bili su angažovani radnici sa Centralnog i Novog groblja u Beogradu. Masovne grobnice su kopane za 100 do 300, a nekada i više leševa.

Spomen-park Jajinci ima više segmenata i njegovo formiranje počelo je 7. jula 1951. godine postavljanjem spomenika na samom ulazu u spomenički kompleks.

(Telegraf.rs/Tanjug)