Muk u pekari u Srbiji: Čovek slučajno oborio na pod kifle i hleb, i to osobi koju zna cela Srbija! Usledio šok

Hleb u našoj kulturi, pa i religiji, mnogo je više od hrane. "Zarađuje pošteno za koru hleba" ili "Hleb od sedam kora" - samo su neke od izreka koje govore u prilog tome. Ova druga je, pritom, znak jednakosti za "teži put kroz život". Zato ovaj pšenični proizvod valja ceniti...Toga je više nego očigledno svestan jedan svima dobro poznati humanitarac iz Srbije, ali nećemo vam pre kraja priče otkriti ko je.

A priča, koju je on objavio na svom profilu na Fejsbuku ide ovako...

Preporučujemo

- Pre neki dan krenuo sam na put i kao i obično svratio u jednu svoju omiljenu pekaru, malu ali vrednu kuću mirisa. Uvek zastanem tamo kada sam u prolazu jer su zaista majstori svog zanata. Sve im je sveže, toplo i nekako sa dušom pečeno. Eto malo gurmanluka ali i navike. Kao i uvek pekara puna ljudi...Svi čekaju svoj red a dok jedni izlaze drugi već pristižu i stoje napolju. Pre mene jedan čovek vidno umoran i užurban. Kad su njega poslužili, poslužiše mene i naručih nekoliko slanih kifli i vruć hleb koje prodavačica spusti na pult tik do njegovih proizvoda. U žurbi on povuče svoje kese pa slučajno i moj hleb i moje kifle koje se rasuše po podu...Videlo se odmah da mu je neprijatno. Poče da se iskreno izvinjava. Samo sam se nasmejao i rekao: "Ma dobro je prijatelju, događa se" - prepričava "epizodu" iz lokalne pekare u svom kraju ovaj čuveni Srbin.

Foto: Twitter/@StolarMile

Nakon toga se sagnuo, pokupio sve i na iznenađenje i prodavačice i kupaca, prekrstio se i poljubio svaku kiflu i hleb poljubim. U tom trenutku nastupio je muk...

- Kao da je sve stalo. I on i prodavačice i ljudi u redu. Ja polako stavih sve u kesu, izvadih novac i rekoh da platim. Prodavačica mi reče: "Gospodine, daćemo vam druge, nemojte". A ja se nasmejah i pružim joj novac. Rekoh joj "nećemo ništa bacati" - priča ovo divno stvorenje.

Nasuprot oduševljenim ljudima, bilo je i onih, veli, koji su se tiho podsmevali. On se na njih, kaže, nije naljutio niti se okrenuo već pomislio da svako od tih ljudi treba da ponese svoj deo misli od tog prizora.

- Sećam se, moj pokojni otac uvek kada bi parče hleba slučajno palo na pod odmah ga podigao i poljubio. Kao dete sam to posmatrao sa poštovanjem i ne znam čemu bi se neko danas tome čudio a dobro se sećam da nam je govorio da je ,,beli'' hleb prvi put jeo kada je otišao u vojsku i dobro je znao šta znači glad kao dete. Hleb nije samo hrana to je dar Božiji, znak truda, blagoslova i života. Pogledajte u kontejnerima ćete uvek pronaći bačen hleb a možda baš taj hleb nekome negde znači život. Napisao sam ovo malo duže kao i obično i ne znam hoće li nekome zatrebati ali... - završava svoju priču čuveni Mile stolar, čovek koji za decu sa posebnim potrebama napravio na hiljade stolica.

I šta reći a ne postideti se od ove dobrote...Bravo, prekrasni čoveče!

(Telegraf.rs)