Sudbinsko "da" koje životu vraća boje: Anđelin pogled govori sve, ali mnogo je onih koji još čekaju organ

Nema sjajnijeg osmeha od onog koji će vam podariti osoba koja je posle duge bolesti i mukotrpnih dijaliza transplantacijom dobila organ. To je Anđela Čiča, mlada devojka koja se posle lečenja i dijalizom zagorčanog detinjstva vratila normalnom životu. Ona je danas učestvovala na konferenciji za medije Udruženja građana "Donorstvo je herojstvo", organizovanoj povodom Evropskog dana donora organa.

Preporučujemo

Nažalost, osmeha poput Anđelinog nema mnogo. Svest o doniranju organa tek treba da se gradi, a prilike za uspešne transplantacije da se što manje propuštaju. Ključno je ono "da", koje u praksi izgovaraju porodice donora u najtužnijim trenucima.

Foto: Mateja Beljan

Reči Branka Đalamića, još jednog učesnika konferencije, da je "imao prijatelja...", zahvaljujući njemu dobile su srećan nastavak "...sada, on je meni brat". Branko se odlučio da svom drugu iz klupe donira bubreg, pa je govorio o svom iskustvu. Doniranje organa prijateljima i rođacima kod nas još nije moguće, pa je intervencija obavljena u Turskoj.

Tužne su priče onih koje je posle ove konferencije čekala strašna mašina. Bez dijalize ne bi bilo života i, ma kako bili zahvalni napretku tehnike, život pacijenata postaje potčinjen terapiji, telo izmučeno, ali baš zato u očima im trepti nepokolebiva nada.

Branko Đalamić, Foto: Mateja Beljan

Čak četrdesetoro dece u Srbiji svoje detinjstvo provodi brojeći dane mukotrpnog tretmana dijalize. Anđela je, pre nego što je pre dve godine dobila bubreg, provela sedam godina na dijalizi.

"Nema raspusta, nema vikenda, nema standardnog detinjstva. Svaki drugi dan si na aparatu po četiri sata. Između tih dana moraš veoma ograničeno da unosiš tečnost i hranu – a to je jako teško. Svaki drugi dan, sa dve debele igle, aparat čisti tvoju krv i radi umesto tvojih bubrega. Volela bih da sva deca koja su na dijalizi što pre budu transplantirana i da nastave sa životom bez ograničenja", kazala je ova devojka.

Kako navodi Udruženje, veoma je važan Zakon o presađivanju ljudskih organa, njegova korekcija i puna primena. Nije toliko obeshrabrujuć podatak da je tokom ove godine 55 posto porodica u Srbiji dalo saglasnost za doniranje organa, ali je u našoj zemlji u tu proceduru uvedeno svega 30 donora. U susednoj Hrvatskoj takvih procedura je bilo više od 100.

Ivana Jović, Foto: Mateja Beljan

"Ove godine urađeno je više transplantacija nego prethodnih – ukupno 51 kadaverična transplantacija organa i 33 transplantacije rožnjača – što je više od petogodišnjeg proseka od oko 17 transplantacija godišnje, međutim, i dalje nedovoljno i svrstava Srbiju među zemlje sa najmanjim brojem transplantacija u Evropi i svetu. Više od 1.800 pacijenata i dalje čeka na svoj poziv za život", poručuju iz udruženja pacijenata "Donorstvo je herojstvo".

Vraćamo se na ono "da" – kao jedan od ključnih zaključaka konferencije istaknuto je da svaki građanin treba da ima pravo na autonomnu odluku i mogućnost da jasno izrazi svoju volju – bilo da želi ili ne želi da bude donor organa u slučaju kliničke smrti.

Postoje i druge stvari koje bismo mogli da menjamo. Branko je ukazao da bi, ukoliko bi zakon to dozvolio, njegov primer lakše sledili i drugi ljudi koji bi, vođeni saosećajnošću, bili spremni da doniraju bubreg.

"Nisam se dvoumio ni trenutka. Samo sam molio Boga da bubreg bude odgovarajući za mog druga Sinišu. Nadam se da će se zakon u Srbiji uskoro promeniti, jer humanost ne poznaje rodbinske veze. Mnogo ljudi čeka, a mnogi su spremni da pomognu – samo im zakon to ne dozvoljava", istakao je Branko, koji je proglašen za Heroja 2025. godine u okviru konkursa "Oni su heroji" Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Osim toga, važno je i da lekari imaju svest o tome da će pravovremenom konstatacijom moždane smrti nekog pacijenta možda moći da pomognu drugima da prežive.

"Vidimo se u četvrtak"

Povodom Evropskog dana donora organa, Udruženje transplantiranih i pacijenata na listi čekanja za transplantaciju "Donorstvo je herojstvo" će u četvrtak, 9. oktobra u 11 sati, u parku Ušće, kod Skejt parka, organizovati simboličnu sadnju drveta kod memorijalne ploče koja je postavljena pre tri godine u znak velike zahvalnosti donorima (živim i kadaveričnim), kao i porodicama koje su dale pristanak za darivanje organa svojih najbližih i tako spasile i produžile živote mnogih.

(Telegraf.rs)