Da li imate osećaj depresije ili baš depresiju? Evo kako da znate i šta se dešava ukoliko se ne zatraži pomoć

Mentalno zdravlje ima podjednaku važnost kao i fizičko iako većina ljudi uglavnom prioritizuje ovo drugo, neretko ne shvatajući da je psiha esencijalna, a pomoć je nekad neophodno zatražiti.

Nedavno je obeležen Svetski dan mentalnog zdravlja, dan koji je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija 1992. godine, u cilju podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja. Od tada do danas pomak je nesumnjivo napravljen, međutim spoznaja u društvu još nije dobila razmere koje bi trebalo da sadrži.

Preporučujemo

Upravo zbog toga je Ivana Anđelković u podcastu "Zdravo sa Ivanom" svom gostu, čuvenom profesoru dr Čedi Miljeviću, predsedniku Udruženja psihijatra Srbije, postavila ključno pitanje - šta se dešava ukoliko se ne leči depresija?

- Taj odgovor može da bude kratak i dug. Zavisi od intenziteta depresije. Ako se ne leči utiče jako loše na funkcionisanje osobe i može da dovede do nekih ozbiljnih komplikacija kojih se svi mi koji radimo sa depresijom i koji boluju od depresije najviše plašimo, a to je razvoj suicidnih misli i samopovređivanja - rekao je odmah na početku dr Miljević.

S druge strane, kako je objasnio, blaga depresivna epizoda može da spontano prođe u određenom procentu.

- Ono što mislim da je važno reći to je da je sama depresija zapravo rekurentna bolest, što znači da se ponavlja jedna epizoda iza druge i tako u jednom vremenu i da recimo osoba koja je imala jednu depresivnu epizodu ima 50 odsto šanse da razvije drugu depresivnu epizodu. Tu je lečenje vrlo važno. Lečenjem adekvatnom dužinom lečenja zapravo se smanjuje rizik od ponovnih epizoda depresivne bolesti - kazao je profesor.

Jedan od glavnih uzroka invalidnosti u svetu

Dr Miljević je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" skrenuo pažnju i na činjenicu da je upravo depresija u samom vrhu faktora koji utiču na gubitak radne sposobnosti.

- Nelečena depresija i depresija uopšte je jedan od glavnih uzroka invalidnosti, po određenim statističkim pokazateljima, pogotovo u našoj tzv. zapadnoj civilizaciji. A na svim kontinentima, izuzev Afrike, jedan je od tri vodeća uzroka invalidnosti i gubitka radne sposobnosti - pojasnio je.

Prolazni osećaj ili sindrom, razlika je masivna

No, postoji jasna razlika između osećaja depresije i sindroma depresije i to je neophodno imati na umu jer je jedno prolazno, a drugo zahteva podobnije praćenje i pomoć.

- I depresija kao osećanje je jedna od osnovnih emocija koje svi proživljavamo. Ne postoji čovek koji nije iskusio depresiju kao osećanje u smislu neraspoloženja, odnosno gubitka nečega važnog u svojoj psihičkoj sferi. I to je jedno osećanje. To nije bolest, to nije psihijatrijski poremećaj. Kada mi lekari govorimo o depresiji kao bolesti, mi mislimo na sindrom, a sindrom je skup simptoma. Depresivno raspoloženje je samo jedan od simptoma koji čak ne mora da bude prisutan da bismo dijagnostikovali depresiju kao bolest - rekao je.

Kako je objasnio, tada osoba ima depresivno raspoloženje, odnosno neraspoloženje, a adekvatno tome je gubitak zadovoljstva u svakodnevnim životnim aspektima, odnosno situacijama koje su do tada dovodile do zadovoljstva. Na primer - društvu, porodici, sportu, odnosu sa partnerom...

- Odjednom više ne osećamo nikako zadovoljstvo u tim aktivnostima. To je ekvivalent depresivnom raspoloženju - kaže dr Miljević.

Dakle, osećaj depresije je samo jedan od simptoma, ali mora ih biti više da bi se govorilo o sindromu depresije.

- Postoje dodatni simptomi, kao što su poremećaji ishrane, poremećaji spavanja, osećaj krivice... Razne somatske tegobe. Mora da se ispuni određeni broj tih simptoma da bismo govorili o razvoju sindroma depresije, odnosno depresiji kao bolesti - rekao je lekar.

Sindom depresije iziskuje pomoć, a ona danas ne mora podrazumevati samo psihijatra jer se osoba može obratiti i psihoterapeutu i psihologu koji će je dalje usmeriti ka neophodnom za oporavak.

O čemu je još bilo reči u emisiji podcasta "Zdravo sa Ivanom" pogledajte u videu na dnu teksta.

(Telegraf.rs)