Najvažnije pitanje koje danas treba da postavite: Kako prepoznati nekoga ko je u problemu, a on to ne vidi?

Iako mnogi ljudi ne pridaju značaj mentalno zdravlju možda ni upola koliko bi trebalo, ono je krucijalno za svakodnevno funkcionisanje i zdravlje u globalu. Ipak, nekad pokazatelji da osobu nešto muči ne budu potpuno jasni, već naizgled skriveni, pa se pitanje samo nameće - kako prepoznati da neko ima problem, naročito ako on i sam to ne vidi?

Upravo to je Ivana Anđelković upitala profesora dr Čedu Miljevića, predsednika Udruženja psihijatra Srbije, u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Preporučujemo

- Sve zavisi od toga koji je oblik depresije i koliki je uvid čoveka u to. Za blage depresije osobe to umeju i da ne prepoznaju, ali sa umerenom depresijom i pogotovo teškom depresijom osobe su svesne da se sa njima nešto dešava - kazao je.

Kako je predočio, krucijalno je okruženje u kom se osoba nalazi, dakle njoj bliski ljudi.

- Značaj okoline, u prvom redu porodice, je neprocenjiv. Posebno ako imamo u vidu da se depresija javlja u svim starosnim uzrastima, a da je recimo ta neka suicidnost posebno izražena kod mladih i kod starih osoba, koje imaju poprilično različitu prezentaciju - rekao je dr Miljević.

Porodica od esencijalnog značaja

On je pojasnio da je uglavnom na najbližima da prepoznaju i reaguju jer se nekako podrazumeva da imaju najbolji uvid i da najbolje poznaju osobu.

- Porodica mora da obrati pažnju, to je ono što uvek pričamo. Treba da obrate pažnju na svog člana, da prate neke upadljive promene u ponašanju - povlačenje, izolaciju iz društva, disfunkcionalnost... Kod adolescenata, dece, studenata, od popuštanja u školi, a vrlo često se dešava tada i korišćenje nekih psihoaktivnih supstanci. Kod dece često se javljaju epizode besa, irritabilnosti. Kod starijih osoba, opet jedno potpuno povlačenje, čak može doći do takozvanih kognitivnih simptoma, odnosno da osoba ima probleme sa pamćenjem, koncentracijom. Do te mere da okolina počne da razmišlja da osoba boluje od demencije, a u stvari radi se o depresiji koju kod tih osoba zovemo lažnom, odnosno pseudodemencijom. Tako da okolina ima izuzetno važnu ulogu, u prvom redu porodica koja je često u redovnom kontaktu sa ovim osobama i oni treba da prepoznaju promenu u ponašanju i da razgovaraju o tome - objasnio je profesor.

Napomenuo je da je prvi korak razgovor, a potom treba zatražiti dalju pomoć stručnih lica.

- Ta pomoć može biti vrlo različita, to ne mora da bude psihijatar. Može da bude psihoterapeut, može da bude psiholog i da se onda proceni stanje same osobe i koja vrsta tretmana je potrebna ili pogodna - rekao je.

Pogrešna ubeđenja u narodu

Pomenuo je i da mnogi danas veruju da poseta psihijatru rezultuje u neminovnom prepisivanju lekova.

- Ljudi se iz razno raznih razloga plaše da će dobiti lekove, da će biti zavisni od tih lekova i tome slično, ali ovde ću samo da kažem da farmakoterapija nije jedina vrsta tretmana koju mi prepisujemo i kojima lečimo osobe koje boluju od depresije. Psihoterapija je apsolutno validna vrsta tretmana, odnosno terapija razgovorom, a psihoterapija postoji u jako puno različitih oblika - predočio je.

Kako je kazao, danas se broji u nekoliko stotina različitih formi.

- Psihoterapija ima negde preko 300 vrsta. Danas postoje neke potpuno nove metode kao što su stimulacije određenih regiona mozga koje zaista jako obećavaju u samom tretmanu depresije, koje su potpuno inače neinvazivne - rekao je profesor.

Danas se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, dan koji je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija 1992. godine, u cilju podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja. Od tada do danas pomak je nesumnjivo napravljen, međutim spoznaja u društvu još nije dobila razmere koje bi trebalo da sadrži.

O čemu je još bilo reči u emisiji podcasta "Zdravo sa Ivanom" pogledajte u videu na dnu teksta.

(Telegraf.rs)