Alarmantno upozorenje pedagoga: Roditelji u ovome najviše greše, ne mislite da će "proći samo od sebe"

Deca su sve anksioznija, nervoznija i imaju problem sa koncentracijom, a razlog leži u začaranom krugu modernog života koji roditeljima ostavlja premalo vremena za kvalitetnu posvećenost. Pedagog Nevenka Kraguljac otvoreno govori o tome kako prenatrpan raspored i dezorijentacija u vaspitanju stvaraju emotivne i mentalne probleme kod dece, pozivajući roditelje da shvate da je problem u njihovoj odgovornosti i da je ključ u blagovremenoj reakciji.

Dijagnostikovanje problema: Godine i okruženje su ključ

Pedagog Kraguljac ističe da se o mentalnom zdravlju deteta mora govoriti u kontekstu njegovog uzrasta - vrtićkog, mlađeg školskog ili adolescentskog - jer svaki period nosi specifične razvojne karakteristike. Ipak, kritična tačka je odstupanje ponašanja od očekivanog unutar ključnih okruženja: kuće, škole i šire okoline.

Preporučujemo

- Ako primetimo da detetovo ponašanje odstupa od očekivanog, to je znak za uzbunu. Te karakteristike, bilo da je dete previše povučeno, agresivno, čutljivo ili tužno, moraju se tretirati odmah, kako u instituciji, tako i od strane roditelja, isto kao što bismo tretirali povredu tela -  naglašava Kraguljac.

Roditeljska konfuzija i začarani krug ubrzanog života

Kraguljac ukazuje da jedan od najvećih uzroka sve češćih mentalnih problema kod dece leži upravo u savremenom načinu života. Roditelji su, tvrdi ona, dezorjentisani u vaspitanju, često bez jasnih ciljeva i pravaca, izgubljeni u bujici tehnoloških i društvenih promena.

Posledica toga je nedostatak kvalitetnog vremena. Kratak period koji roditeljima ostaje posle posla, često samo tri do četiri sata, troši se na puke logističke obaveze: pripremu obroka, prevoz i neprospavane noći, a zbog toga deca ne uspevaju da uspostave jasan i stabilan odnos sa roditeljima.

- Vreme u kojem deca žive danas je jako teško, roditelji nemaju jasne ciljeve. Sve tehnološke promene, promene u društvu, dezorijentacija u vaspitavanju, ne provodi se kvalitetno vreme sa detetom, prezaštićavanje dece je često, često roditelji ne postavljaju granice ponašanjUmesto posvećenosti, sve je prisutnije prezaštićivanje i nedostatak granica. Deca često dobijaju telefone "radi mira u kući" ili su preopterećena aktivnostima poput sportova i jezika, dok kvalitetno vreme sa roditeljima izostaje - Kraguljac slikovito opisuje tipičnu situaciju.

- Zamislite prvačića koji je do 17 ili 17:30 u školi ili produženom boravku. Tom roditelju ostaje samo par sati da primremi da se nešto pojede, uradi domaći, izvede dete napolje, popriča sa njim. Daj Bože da roditelj sa detetom u toku dana provede 15 minuta kvalitetnog vremena. Realno je da takvo dete ne ide na spavanje pre 22 ili 23 sata. Ono je sutradan neispavano, nervozno, anksiozno, lošije u školi i sa drugarima. To je začarani krug koji direktno vodi u mentalne probleme - opisala je.

Koncentracija, govor i nevidljiva depresija

Kako ističe predagog, danas se sve češće javljaju mentalni problemi kod dece. Kod adolescenata u visokom procentu, ali se sve češće dešava i u mlađem školskom uzrastu.

Najveći problem koji se danas sreće i kod mlađeg školskog uzrasta je koncentracija.

- Slaba koncentracija i nemogućnost praćenja časa direktna su posledica ovog užurbanog ritma i nedovoljno sna. Pored toga, česti su i problemi u govoru, koji frustriraju dete i vode ka neprimerenom ponašanju  - objašnjava pedagog.

Iako se depresija kod mlađe dece ređe javlja, roditelji moraju da prate promene kod adolescenata (od 6. ili 7. razreda), a posebno ako se dete naglo povuče.

Pedagog Kraguljac ukazuje na dublji, često previđeni problem: mentalno zdravlje deteta je direktno povezano sa mentalnim zdravljem odraslih oko njega.

- Iz moje prakse, roditelji najčešće dođu sa problemom deteta, ali ne vide sebe u tome. U svetu sve češćih razvoda, svađa i narušenih odnosa, sasvim je prirodno da raste broj dece sa problemima. Roditelji snose odgovornost za atmosferu u kući i za to kako će se dete osećati.

Takođe, dodaje se da kada dete u adolescentskim godinama počne da ispoljava probleme, roditelji često kažu "to nije moje dete" i prave otklon.

- Roditelji tada počnu da postavljaju gard u odnosnu na svoje dete. Oni nemaju gard jer se ljute na dete, već jer se ljute na sebe zbog propusta u ranijem periodu, ali to je mnogo teže priznati - objasnila je.

Apel: Tražite pomoć, ne čekajte da "prođe"

Glavna poruka pedagoga je jasna: Najveća zabluda je misliti da će problem proći sam od sebe.

Ako roditelji primete da je ponašanje deteta neuobičajeno ili da odstupa, moraju odmah potražiti stručnu pomoć – pedagoga, psihologa, dečijeg psihologa ili dečijeg psihijatra.

- Bolje da mi kažemo da nije ništa, nego da bude nešto, a da roditelji nisu reagovali - zaključuje Nevenka Kraguljac.

(Telegraf.rs)