Dr Stjepanović: U Srbiјi 13 osoba dnevno premine od raka pluća koјi јe poznat kao podmukla bolest

U Srbiji dijagnozu maligne bolesti svake godine dobije oko 40.000 građana. Maligne bolesti godišnje odnesu oko 20.000 života, a ne mora da bude tako. Korake za promenu takve zabrinjavajuće statistike, razmatrali su stručnjaci, prenosi RTS.

Institut za onkologiju i radiologiju je institucija gde se leči najveći broj pacijenata ne samo iz Beograda, već iz cele Srbije. Doktorka Aleksandra Jarić, nacionalna koordinatorka za rano otkrivanje raka dojke i radiolog, kaže da se na Institutu sprovodi raznoliki broj savremenih dijagnostičkih procedura. „To je veliki izazov za svakog od nas koji se bavi ovim poslom, ali i velika motivacija kada kasnije sretnemo na kontroli te pacijentkinje, i kada vidimo da su izlečene i da žive jedan lep i srećan život. To nam je motivacija da nastavimo jače i bolje", rekla je dr Jarić.

Preporučujemo

Promene loših životnih navika, bolja prevencija, brža dijagnostika kao i savremenija terapija, na putu su kojim se broj obolelih od karcinoma može smanjiti. U borbi protiv malignih bolesti, jedno od pitanja koje se nameće je i to, koliko mogu da učine nadležne institucije, odnosno zdravstveni sistem, a koliko svako za sebe, odnosno koliki je stepen prosvećenosti građana da se jave na skrining.

U Srbiji se organizuje skrining koji će trajati naredne dve godine, i koji treba da obuhvati najmanje milion žena. „

Zadata nam je posvećenost ka cilju od milion žena u ciljnoj grupi, za dve godine, što su u stvari stručni standardi savremenog skrininga", izjavila je prof. dr Ivana Stašević Karličić, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, i podsetila da Srbija pored ostalih kapaciteta i opreme koje ima dovoljno za zadati cilj, ima preko stotinu mamografa, 300 posebno edukovanih radioloških tehničara, četiri pokretna mamografa... U toku je i procedura za kupovinu novih mamografa.

Doktorka Jarić je dodala da u svetu godišnje od raka dojke oboli 2,2 miliona žena, a premine oko 700.00. Do 2040. godine očekuje se milion smrtnih slučajeva godišnje, jer su stope mortaliteta visoke.

Stručnjaci su ukazali i na važnost edukacije stručnih kadrova, ali i građana.

„Mi moramo da edukujemo ljude, ali za to, osim što zdravstveni sistem treba da bude inventivan u tom smislu, ta obaveza je na svim činiocima ovog društva, od pojedinaca do svih institucija. Mediji su jako važni za prevenciju i treba da budu medijator svake akcije u zajednici koja je usmerena ka prevenciji", rekla je prof. Stašević Karličić.

Švedska kao primer koji treba slediti

U primere dobre prakse u smislu zaštite od raka grlića materice, nabraja se najčešće Australija gde je, zahvaljujući vakcinama usmerenim protiv HPV virusa, ta bolest skoro iskorenjena. Da li u našoj zemlji u naredne dve godine, najvažniji poziv na skrining, može da dobije milion žena... Vakcinu protiv humanih papiloma virusa u Srbiji je primilo manje od 10 odsto dečaka i devojčica. I kanceri koje izazivaju HPV virusi su u ranom stadijumu često potpuno izlečivi.

Takođe, Švedska je uspela da organizuje najbolji skrining za rano otkrivanje raka dojke, bolest koja je u visokom procentu definitivno izlečiva ako se dijagnoza postavi na vreme. U Švedskoj se na skrining žene redovno pozivaju, a u dijagnostiku je uključena i veštačka inteligencija Ta praksa je veoma važna za pravovremeno i uspešno lečenje i izlečenje, naročito imajući u vidu da u Srbiji rak dojke godišnje odnese oko 1.600 života.

Klinika za pulmologiju je pre nepunih godinu dana sprovela pilot projekat, uz podršku Ministarstva zdravlja, za rano otkrivanje karcinoma pluća. Većina pacijenata je bila u fazi kada je operacija sa dobrim ishodom bila moguća.

„Za 11 meseci je snimljeno na niskodoznim CT grudnog koša 3.376 naših građana, i to je za jednu kliniku poprilično opterećenje. U Vojvodini se skrining sprovodi već četiri godine, kao i u Nišu i Kragujevcu. Nadam se da ćemo u narednih godinu, dve imati bolju statistiku", rekao je dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS. U Srbiji 13 osoba dnevno premine od raka pluća koji je poznat kao podmukla bolest.

Klinika za pulmologiju UKCS-a otvorena je za pacijente 24 časa dnevno.

„Karcinom pluća je najčešća maligna bolest u Srbiji – kod muškaraca na prvom mestu. Karcinom pluća je pre bio rezervisan za osobe u šestoj, sedmoj deceniji, a granica se pomera, imamo pacijente koji su mlađi i koji su u trećoj, četvrtoj deceniji, tako da više ne bira starosnu dob", kaže dr Stjepanović.

Statistika ne mora da bude takva, dodao je dr Stjepanović, i istakao da 70 odsto pacijenata dođe po lekarsku pomoć u metastatskoj fazi što podrazumeva kasnu dijagnostiku, te da se mora više govoriti o prevenciji.

Doktor Milan Žegarac, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da se na Institutu svakog dana oko 400 pacijenata ozrači i oko 250 primi hemioterapiju. Svakog dana se operiše oko 20 ljudi.

„Dolaze nam pacijenti u raznim stadijumima bolesti. Možda u zadnjih par godina idemo na bolje, i dolaze i pacijenti da kažem, u početnim fazama bolesti. Kada utvrdimo bolest karcinoma dojke u početnoj fazi, izlečenje je maltene apsolutno, sa mnogo manje resursa i mnogo manje sati lečenja", rekao je dr Žegarac i dodao da u Institutu očekuju novu dijagnostičku opremu.

Prva mamografija sa 40 godina

Doktor Žegarac ističe da se prva mamografija treba uraditi sa 40 godina i da „možemo da se popravimo, i da imamo veći odziv i da više žena obavi taj skrining". Kada je muška populacija u pitanju, karcinom pluća i prostate su najzastupljeniji, a kod žena rak dojke, kolorektalni karcinom, rak grlića materice koji u Srbiji dnevno odnese život dve žene...

„Kolorektalni karcinom, rak dojke i grlića materice su pod zakonski obaveznim skriningom i oni se sprovode kontinuirano decenijama u ovoj zemlji a ono čime mi nismo bili zadovoljni – to je obuhvat", dodala je prof. Stašević Karličić.

Poruka stručnjaka je sistematski zdravstveni pregled jednom godišnje, uprkos opštem zdravstvenom stanju. Rezultati velikog skrininga su važni, jer će ući u posebne baze podataka koje će omogućiti bolji uvid u situaciju o zdravstvenom stanju građana i poboljšanje lečenja i funkcionisanja zdravstvenog sistema.

(Telegraf.rs / RTS)