Grči školski drugovi prave dom, suze mu samo liju niz lice: Godine proveo pod vedrim nebom, ruke pune žuljeva

Nenada Purića, poznatijeg kao Grča, život od malena nije mazio. Najpoznatiji je seoski nadničar i čobabin u Srbiji i od desete godine svaku koru hleba zaradio je svojim nejakim i žuljevitim rukama. U svoj toj muci uspeo je samo jedno - da ostane čovek i sačuva dušu. I možda upravo zbog toga, prvi put u njegovom životu, sreća se vratila na njegov kućni prag, pa stižu divne vesti kako su njegovi školski drugovi odlučili da mu podignu krov nad glavom.

Kažu da je Grča decenije proveo pod vedrim nebom, sa plugom i motikom u rukama, i da mu je stado ovaca bila jedina porodica. U životu je ostao, zahvaljujući samo čestitim starcima, babi i dedi, a sit je bio sve dok oni nisu otišli na drugi svet.

Preporučujemo

Sada, posle niza godina potucanja od nemila do nedraga, seoski siromah prvi put zakoračio je na ognjište gde je rođen, a koje je pojelo vreme, pa ni suze, kako radosnice, tako i zbog ogromne tuge, nisu izostale u njegovim očima.

"Otac mi nije pomagao. Odrastao sam uz babu i dedu. Otac je pio, lutao, kad je dolazio maltretirao je majku, zbog toga je i ona otišla. Prvo sam počeo da radim kod tog Gašića, a posle redom, širom Srbije, po farmama, po štalama", govori Grča kroz suze.

Kako kaže, deda i baba su mu bili kao drugi roditeljji.

"Više su mi od njih pomogli. Otac mi nije dao "banku" dok je bio živ", govori dalje Grča, a suze mu naviru na oči dok gleda trošnu kuću u kojoj je odrastao.

Međutim, dobrog Grču nisu zaboravili komšije, zemljaci i školski drugovi. Nema slave i godine, a da bar neko ne pomene svog druga Grču sa kojim su delili poslednji obrok i koga su svi voleli.

Zato su rešeni da ga skuće i to na ognjištu gde se rodio i gde je prvi put ugledao plavetnilo neba.

"Dobar dečak je bio. Imao je tu nesreću da je rano ostao bez roditelja. Šta da se radi. Baba i deda ga, što se kaže, oni su mu pomogli u odrastanju najviše. Pokušali su koliko-toliko da mu ulepšaju detinjstvo. Nisu uspeli. A ovo je bila inicijativa Srđana Gašića, koji trenutno ovde nije, sada on je u Francuskoj, u Parizu, da se Grči pomogne, da se napravi jedna skromna mala kuća", govore Grčini školski drugovi pred kamerama.

Kako dalje govore, iako će imati pune ruke posla, rešeni su da Grči omoguće da ima normalan život, jer je, nakon četiri decenije napaćenosti, to i više nego zaslužio.

(Telegraf.rs/Nećete verovati)