Veliki školski čas u Kragujevcu: Zašto je važno da znamo imena streljanih đaka i cenu slobode

U Spomen parku Kragujevački oktobar u Šumaricama danas je obeležen Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i 84 godine od jednog od najvećih zločina nemačke okupacione vojske na tlu Srbije, u kome su njeni pripadnici streljali skoro 3.000 civila u Kragujevcu i okolini.

Kod spomenika “Prekinut let”, posvećenog streljanim đacima Prve kragujevačke gimnazije, održana je tradicionalna antiratna manifestacija “Veliki školski čas”, a prisustvovali su predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, predstavnici drugih republičkih organa, diplomatskog kora, delegacije gradova pobratima Kragujevca, kao i nekoliko hiljada građana.

Preporučujemo

Premijer Macut položio je venac na Spomenik streljanim đacima i profesorima u Šumaricama.

Macut je rekao da je oktobar 1941. godine zauvek obeležio istoriju Srbije, jer su tada ugašeni životi dece, radnika, učitelja, očeva i majki, nevinih duša čija je jedina krivica bila ljubav prema slobodi i svom gradu.

Istakao je da se svaki put kada čuje imena đaka i građana koji su streljani seti koliko je krhka sloboda, a koliko dragocen mir.

''Danas stojimo u Kragujevcu, na mestu gde je tuga postala deo našeg nacionalnog pamćenja. Kao čovek i kao roditelj ne mogu da ostanem ravnodušan pred tim mestom tišine i bola'', naveo je premijer Macut, a saopšteno iz Vlade Srbije.

Ukazao je da je naša obaveza da nikada ne zaboravimo i učimo decu da mržnja ne donosi pobedu, već samo patnju, da se borimo za Srbiju u kojoj se pamti, ali i prašta, za zemlju u kojoj se gradi život, a tuđi ne ruši.

''Večni mir i poštovanje svim nevinim žrtvama Kragujevca. Srbija pamti. Srbija ćuti, ali nikada ne zaboravlja'', istakao je Macut.

Ministar Stanković izjavio je da je negovanje kulture sećanja na stradale važno zbog nas samih, našeg političkog identiteta, našeg naroda i svesti o vrednosti cene koja se mora platiti da bismo bili slobodna i nezavisna država.

„Važno je i zbog izazova s kojima se suočavamo danas i zbog budućih generacija, koje moraju uspostaviti vrlo jasan, nedvosmislen i smislen odnos prema svojim precima. Važno je da znamo koliko je plaćena sloboda u kojoj danas živimo i važno je da znamo svoju prošlost da bismo u sadašnjosti imali orijentir i mogućnost da slobodu, koju smo stekli, odbranimo i unapredimo u budućnosti koja dolazi“, rekao je Stanković.

Pre početka manifestacije, održan je moleban novomučenicima kragujevačkim, koji je služio arhiepiskop kragujevački i mitropolit šumadijski Jovan uz sasluženje sveštenika Šumadijske eparhije.

Nemački okupatori su zločin u Kragujevcu izvršili kao odmazdu za događaj koji se zbio 10. oktobra 1941, kada je u zajedničkom napadu partizana i četnika na kolonu nemačke vojske u selu Ljuljaci, na putu Kragujevac-Gornji Milanovac, ubijeno 10 i ranjeno 26 vojnika Vermahta.

Okupator je počeo odmazdu po surovoj naredbi glavnokomandujućeg generala Franca Bemea da bude streljano 100 građana za jednog ubijenog, a 50 za jednog ranjenog nemačkog vojnika.

Prema strašnom proračunu, trebalo je da bude streljano 2.300 ljudi, ali su, prema zvaničnim istorijskim podacima, od 19. do 21. oktobra 1941. godine u okolnim selima i Kragujevcu streljana 2.794 civila.

Samo 21. oktobra, od osam do 14 časova u Šumaricama su streljane 2.272 osobe, među kojima više od 260 đaka Prve gimnazije i još pet srednjih škola.

Prema zvaničnim podacima, najmlađe streljano dete bio je dvanaestogodišnji Dragiša Nikolić.

Na 352 hektara Spomen parka Kragujevački oktobar o tom zločinu svedoče 30 masovnih humki, 10 spomenika i stalna postavka Spomen muzeja „21. oktobar“.

(Telegraf.rs/Tanjug)