Pravo na vid nije luksuz, već ljudska potreba: Kroz kampanju "Vidim da je bitno" ukazano na veliki problem

Gubitak vida ne najavljuje svoj dolazak, nema jasnu granicu i alarm kada počinje. Umesto toga dolazi u etapama, kao blago zamućenje, senka u uglu oka, svetlost koja previše bode i pre nego što to postane jasno. Ono najvažnije već počinje da nestaje - lica, osmesi, pogledi. Vid nije luksuz, već osnovna ljudska potreba. Upravo zato nastaje kampanja "Vidim da je bitno", da podseti na ono što zaboravljamo - da je vid neprocenjiv, da ne sme biti prepušten slučaju i da tišina bolesti ne znači i odsustvo opasnosti.

Značaj kampanje "Vidim da je bitno"

"Vidim da je bitno" nije marketinška kampanja. To je društveni poziv. Poruka o odgovornosti prema sebi, svojoj porodici, budućnosti. Kampanja se oslanja na priče iz naše svakodnevice, bake koje ne vide unuke, očeve koji ne prepoznaju svoju decu, mlade koji prerano gube samostalnost, ali u svakom od tih slučajeva postoji nešto zajedničko - moglo je biti sprečeno.

Preporučujemo

Broj obolelih raste, ali svest o važnosti pregleda i ranog lečenja ne prati taj tempo. Bolesti poput dijabetičke retinopatije, senilne degeneracije makule i sličnih često se razvijaju godinama bez očiglednih simptoma. Ne bole, ne upozoravaju i upravo zato ostaju neotkrivene, sve dok šteta ne postane nepovratna.

Rano otkrivanje bolesti mrežnjače i pravovremeno lečenje mogu sačuvati vid, ali samo ako znamo na šta da obratimo pažnju i primenimo odgovarajuću terapiju.

Stanja koja zahtevaju hitno lečenje 

Prema rečima dr Aleksandre Isaković, u urgentoj ofalmološkoj praksi jasno su definisana stanja koja zahtevaju hitno lečenje, a to su "crveno oko", "bolno oko", "povređeno oko" i nagli pad vida.

"Kada kod pacijenta ova stanja prepozna izabrani lekar, on pacijenta hitno, obično u roku od 24 sata, upućuje kod oftalmologa u Domu zdravlja ili bolnici, a oftalmolog ih hitno prima na pregled i započinje lečenje ili upućuje na dalje lečenje na tercijarni nivo. Ali kod ovakvih stanja obično i sam pacijent svesno odlazi kod lekara po pomoć. Postoje i drugi simptomi koji zahtevaju, ako ne hitan, onda svakako skori pregled ofalmologa", govori doktorka Isaković.

Pojava "zavesice" u vidnom polju, objašnjava doktorka dalje, koja kao da pokriva neki deo vidnog polja, zahteva hitan pregled i lečenje, dok pojava "svetlica" i letećih zamućenja", naročito kada se ona ponavljaju i povećavaju, zahteva obično hitno lečenje.

"Pojava "zakrivljivanja slike", bilo kakvih promena u vidu kod pacijenata koji se leče od dijabeta, pojava dvoslika i smanjenja vida, su simptomi koje pacijent obično ignoriše, a koja često predstavljaju znak ozbiljnog oboljenja oka koje je potrebno na vreme lečiti", ističe doktorka Isaković i kaže kako je potrebno reći pacijentima da imaju na umu da se pri gubitku vida ne oseća bol, već da on obično nastaje postepeno uz beznačajne smetnje, te da je preventiva ključ.

Ljudi sa dijabetesom u posebnom riziku

Kako objašnjava dr Dragan Milosavljević, pacijenti sa dijabetesom su u povećanom riziku od nastanka promena na krvim sudovima oka, odnosno, dela oka na kome se ove promene najpre javljaju - mrežnjače.

"Važno je da se pacijentu objasne posledice koje dijabetes može da prouzrokuje na oku, a samim tim i neophodnost redovnih kontrola. Tada većina pacijenata poštuje preporuke svog oftalmolga. Radi se kompletni oftalmološki pregled, što podrazumeva određivanje vidne oštrine svakog oka, merenje očnog pritiska, pregled na biomikroskopu i na kraju pregled očnog dna u midrijazi (širenje zenica). Početne promene na očnom dnu zahtevaju redovne kontrole nadležnog oftalmologa, uz dodatni akcenat na potrebu regulacije glikemije uz pomoć svog dijabetologa ili endokrinologa. Uznapredovale promene zahtevaju dodatne preglede, prvenstveno OCT snimanje, a po potrebi i fluoresceinsku angiografiju - snimanje krvnih sudova pomoću kontrasta.

Nažalost, a prema rečima dr Jelene Stamenković Dinić iz Opše bolnice u Leskovcu, u praksi oftalmologije, bilo u državnom ili privatom sektoru, i na primarnom nivou (Dom zdravlja) i na sekudnarnom nivou zdravstvene zaštite (bolnica, zdravstveni centri), pacijenti sa ovim oboljenjima se veoma često javljaju kasno, tek kada se pojave simptomi koji ih uznemire, a to je pad vida, te je i ona naglasila značaj preventivnih pregleda.

"Potrebno je da pacijenti imaju na umu da se pri gubitku vida ne oseća bol, naprotiv, obično nastaje postepeno uz beznačajne smetnje. Jedan pregled oftalmologa godišnje, a ako u porodici postoji anamneza oftalmoloških oboljenja, ili kada se lečite od dijabeta, visoke kratkovidosti, koristite reumatsku terapiju onda češće, mogu da otkriju ozbiljna oboljenja retine koja se mogu lečiti ili značajno usporiti, a koja nelečena vode u gubitak vida", naglašava dr Stamenković Dinić.

"Proverite vid makar jednom godišnje"

Međutim, važno je napomenuti i to da su pacijenti, a kako ističe dr Tijana Pendžić, stariji ljudi, a koji u većini slučajeva i ne primete promene vida, već ih smatraju delom procesa starenja.

"Protokom vremena tegobe se pogoršavaju i oni se mnogo kasnije javljaju na pregled, a tadu su već promene značajno uznapredovale. Često se dešava da dođu na nagovor članova bliže familije ili ukućana koji primećuju otežano snalaženje u prostoru i pogoršanje vida.

Svaka promena u vidu u odnosu na dosadašnju je važna. To mogu biti munje/bleskovi, iskrivljena slika, naglo zatamnjenje "kao da je pala zavesa", centralno zamućenje vida, delovi vidnog polja u vidu mrlja i slične senzacije. Najbolje bi bilo u što kraćem vremenskom periodu posetiti oftalmologa. Ukoliko ovakve promene uznapreduju i razviju se u punom patološkom obliku mogućnosti za oporavak vida su ograničene", dodaje ona.

U okviru kampanje "Vidim da je bitno" i dr Pendžić poslala je snažnu poruku, a u kojoj objašnjava zašto je pregled kod oftalmologa najbolja prevencija da ne dođe do gubitka vida.

"Vid je dragocen, a mnoge očne bolesti mogu se uspešno lečiti ako se otkriju na vreme. Preventivni pregled kod oftalmologa traje kratko, ne boli i može sprečiti trajni gubitak vida. Ne čekajte da primetite problem proverite vid redovno, makar jednom godišnje", zaključila je dr Tijana Pendžić.

(Telegraf.rs)