Simonović: Letnje i zimsko računanje vremena gubi svrhu zbog drugačijeg načina života

Astronom Branko Simonović istakao je danas da je osnovni motiv u dugoj praksi letnjeg i zimskog računanja vremena bio ušteda energije i dodao da se sada gubi poenta te prakse zbog drugačijeg načina života i radnog vremena.

"Pre svega, ova praksa uvedena je kako bi se iskoristio što veći deo obdanice s obzirom na radno vreme. Dakle, sad već govorimo o svetu koji na neki način zavisi od radnog vremena, dakle o svetu koji je bio je industrijalizovan. Od tog doba, prilike su se promenile, tako da, pitanje je u kojoj meri danas to ispunjava svoju svrhu. Sada se postavlja i vrlo opravdano pitanje da li mi danas na taj način štedimo energiju", objasnio je Simonović za Tanjug.

Preporučujemo

Simonović je dodao da istraživanja koja su bila posvećena tome, govore suprotno, zapravo govore da su savremene navike doprinele tome da mi sada ne idemo na spavanje u devet časova, već se život nastavlja do duboko u noć.

"Potrošnja energije je sada znatno veća. To je jasno i onda kao jedini i glavni motiv za ovu vrstu intervencije, odnosno ono o čemu treba razmišljati jeste kako treba iskoristiti svetli deo dana, pre svega radi nas samih, odnosno radi boravka u prirodi, boravka sa decom ITD.", rekao je Simonović.

On je rekao i da je možda, došlo do kontraefekta jer tokom tamnog dela dana više koristimo električne uređaje.

Kako je naveo, činjenica je da ta vrsta dogovorne intervencije, dakle nekog ukaza ili sličnog formalnog akta podrazumeva da tokom godine ili jednog dela godine biva izvršena korekcija u odnosu na časovnik ili preciznije rečeno, prostor se pomeri u susednu istočniju zonu.

"Poenta letnjeg i zimskog računanja vremena se u današnje vreme gubi. Činjenica je zapravo da od doba kada je ta intervencija kod nas uvedena, a mi smo bili poslednji koji su je uveli 1983. godine. Pre toga je kod nas bilo nekih pokušaja da se to reši sa pola časa, ali to je ostalo u nekoj senci. Od tog doba do danas praksa se promenila. Dakle, promenile su se ne samo navike, već se i radno vreme kreće u širokom rasponu", rekao je Simonović.

Kako je objasnio, ima onih koji su ranoranioci, koji na posao kreću veoma rano i ranije se vraćaju kući, ali ima i onih koji rade rade drugačije.

"Jedno novo radno vreme od devet do pet je postalo ako ne dominantno, onda vrlo prisutno, a postoje i oni poslovi koji počinju od 11. Onda se postavlja pitanje u tom šarenilu da li je moguće naći ma kakvo rešenje, a da bude podjednako dobro svima, a ispostavlja se, zapravo vrlo je jasno da to nije moguće", naveo je Simonović.

Simonović je rekao da su kritični meseci novembar, decembar, januar i februar jer se čini da je stalno noć jer prema njegovim rečima, ustanemo po noći i vratimo se po noći.

Simonović je istakao da nije dobra opcija ni da se vreme računa ni kao zimsko ni kao letnje.

"S obzirom na to da je javnost podeljena između dve mogućnosti, ja sam ponudio to, tzv. treće rešenje koje je u suštini, neka vrsta kompromisa između ova dva. Reč je o tome da bismo mi ostali u osnovnoj srednjoevropskoj časovnoj zoni, koja se često pogrešno naziva prirodna i astronomska. Sve u vezi sa vremenom je dogovorna stvar i nema veze sa prirodom", rekao je Simonović.

Kako je objasnio, ostali bismo u svojoj osnovnoj časovnoj zoni, ali bismo na neki način iskoristili obdanicu u onom smislu kako imamo povoljno tokom leta.

"To bi podrazumevalo zapravo da ne diramo časovnike, nego da pomerimo radno vreme za jedan čas. Pritom, to je jedan privid. To je isto ekvivalentno kao i prilike tokom leta. Bukvalno je sve identično, samo što časovnik neće lagati da je jedan čas više nego će pokazivati osnovno vreme", objasnio je Simonović.

Simonović je objasnio i da je teško tako nešto organizovati zato što je različito radno vreme.

"Istražujući i osluškujući shvatam da svako ima neko svoje rešenje čak i kada sagleda činjenice. Još jedna ideja je da se ne diraju časovnici nego da se uvede ukazna promena radnog vremena", rekao je Simonović.

Simonović je podsetio da je Evropski parlament pokrenuo debati za ukidanje kazaljki na satu, ali je to 2020. stavljeno po strani zbog virusa Korona.

Simonović je naveo i da je mana kod trenutnog modela što pri prelasku iz jednog u drugo računanje vremena dolazi do negativnog uticaja na zdravlje i poremećaj bioritma.

(Telegraf.rs/Tanjug)